Тужбалица снахе за девером
А што с тобом не говорим,
мој ђевере!
Мудра главо и паметна,
мој делијо!
Што саломи браћи крила, 5
ђевер-брато!
Што ојади фамилију,
дични брате!
И кумове и другове,
дружевњаче! 10
Дружевњаче и јуначе,
мој ђевере!
На кога се ти наљути,
рано љута!
Те овано нас ојади, 15
јад да ми је!
Јесу л' боље лриснажале,
Бог их клео!
Те ти срце саломиле,
мој соколе! 20
Зар немаде гдје погинут,
куку мене!
У два рата учествоза,
ратоборче!
Кад требаше, мио доме, 25
дом ђевере!
Да поштену старост твоју,
ти одмориш!
Тад најгоре ти погибе,
мој соноле! 30
Од судбине изненада,
Бог је клео!
О радниче без умора,
мој ђевере!
А јуначе без узмака, 35
јунак ђешо!
Кућа ти га издавала,
јес' заисто!
Дружина те помагала,
дружевњаче! 40
Мудра главо од језика
и правична!
Оштра сабљо од челина,
убојита!
Добри брате, сваке својте, 45
мој ђевере!
А браћа су цио свијет,
ти збораше!
И то тебе приличаше,
свачи брате! 50
Свуд си био по бојишта,
реатоборче!
Јуначки се ти борио,
за спас рода!
Мој од дома најмилије, 55
дом ти тужан!
А ка срцу најжалије,
жалост веља!
Па ћу ти се замолити,
мили доме! 60
Ако буде од саставка,
мртвачкога!
Ти потражи браћу твоју
и стричеве!
И обадва родитеља, 65
род ти тужан!
И жалосне сестре твоје,
мој заове!
Сеју Зору и Милену,
мене леле! 70
И гласиту ујчевину,
Меденице!
Они ће те медно срести,
то знам добро!
И овамо пуштат неће, 75
ух да ми је!
Ту ћеш наћи брата мога,
брате Јоко!
Поздрави га с много здравља,
молим ти се! 80
И реци му нека знаде,
то заиста!
Да ја више браће немам,
Јоко брате!
Ком’ остави ђецу моју, 85
мој ђевере!
Која су те особила,
од свег рода!
Она су ти име дала
из милости! 90
И Ђидом те баш назвала,
знаш ли доме!
А кога ће сада звати,
мој ђевере!
И кога ће призивати, 95
ти мој доме!
Још ћу ти се замолити
мој ђевере!
Да прошеташ кроз Србију,
слободију! 100
Да обиђеш много знана,
разбојишта!
Да потражиш бројно друштво,
изгинуло!
Ту су наша многа браћа 105
и другови!
Живот дали за слободу,
витезови!
За слободу нашег рода
и народа! 110
Они ће те дивно срести,
то знам добро!
С биранима мјесто дати,
приличи ти!
Послужити рујним вином, 115
ратног друга!
Да напојиш бону сиагу,
ратоборче!
Поздрави их с много здравља,
поштења ти! 120
И реци им кано јесте;
да је земља на мир стала,
а душманска круна пала!
Добили смо ми слободу,
много нас је крви стала! 125
Ја бих јадна још зборила,
но не могу од жалости,
превелике!
За јуначном главом твојом,
соко ђешо! 130
јер ме живо срце боли,
из истине!
Глас погибе, нам нестаде,
с твоје стране!
Ко ће друштво разговорит, 135
мудра главо!
Кад те није у дружини,
дружевњаче!
Дружевњаче и јуначе,
јунан ђешо! 140
Но те више жалит нећу,
не заисто!
Нако ово за дсвијек,
добри бане!
