Труба (М. Настасијевић)
Шта вреди плаветно небо,
и зумбул и девојче и ласте лет.
Негде запева труба.
То иза гора и вода
лелек је рушне сељанке.
Род смо.
Кад умре човек,
и моје срце рушно је.
Откини зумбул с груди,
погни главу;
војника хоће да закопају,
а њему се тако живело.
Шта вреди поп што моли,
па крстача, па име,
неће се војник вратити у село,
неће пољубити коју воли.
Откини зумбул с груди,
погни главу.
Негде запева труба.