Truba (M. Nastasijević)
Šta vredi plavetno nebo,
i zumbul i devojče i laste let.
Negde zapeva truba.
To iza gora i voda
lelek je rušne seljanke.
Rod smo.
Kad umre čovek,
i moje srce rušno je.
Otkini zumbul s grudi,
pogni glavu;
vojnika hoće da zakopaju,
a njemu se tako živelo.
Šta vredi pop što moli,
pa krstača, pa ime,
neće se vojnik vratiti u selo,
neće poljubiti koju voli.
Otkini zumbul s grudi,
pogni glavu.
Negde zapeva truba.