Тешка ми је врева девојачка
Умрео је Јова једин’ц у мајћу.
Не да мајћа у гроб да га носе,
Нел га носе у башчу зелену,
Сакрили га под бели босиљак.
По трипут се мајка намињује: 5
Кад ујутру: „Добро јутро, Јово.“
Кад у пладне: „Бог помози, Јово.
Кад увечер: „Добро вечер, Јово.“
„Бог помогал, моја стара мале.“
„Сине Јово, тежи ли ти зевња?“ 10
„Стара мале, не тежи ми зевња,
Нел ми тежи врева девојачка.
Што ми праве друма преко гроба,
И мен буде и ја с њи да идем,
Ја казујем, да ми мајћа не да.“ 15