Тешка ми је врева девојачка

* * *


Тешка ми је врева девојачка

Умрео је Јова једин’ц у мајћу.
Не да мајћа у гроб да га носе,
Нел га носе у башчу зелену,
Сакрили га под бели босиљак.
По трипут се мајка намињује: 5
Кад ујутру: „Добро јутро, Јово.“
Кад у пладне: „Бог помози, Јово.
Кад увечер: „Добро вечер, Јово.“
„Бог помогал, моја стара мале.“
„Сине Јово, тежи ли ти зевња?“ 10
„Стара мале, не тежи ми зевња,
Нел ми тежи врева девојачка.
Што ми праве друма преко гроба,
И мен буде и ја с њи да идем,
Ја казујем, да ми мајћа не да.“ 15


Референце

Извор

  • Ђул девојче (лирске народне песме из белопаланачког краја), приредили: Живота Јоцић, Радомир Јоцић, Векослав Бошковић, Славољуб Тошић, Градимир Вучковић, Велибор Ћирић, Градина, Ниш, 1979., стр. 89-90.