Старина Новак и Танковић Осман
Закукала сиња кукавица,
Закукала поврх Романије,
То дочула три горска 'ајдука:
Једно јесте Старина Новаче,
А друго је Дели-Радивоје, 5
Треће јесте Новаковић Груја.
Но говори Новаковић Груја:
„Мили бабо, Старина Новаче,
И мој стриче, Дели-Радивоје,
'Ајд д' идемо поврх Романије, 10
Где то кука сиња кукавица,
Да питамо сињу кукавицу,
Је ли била на Пролом планини,
Да л' је нама Пролом окопнео,
Окопнео и озеленео, 15
Да л' пролазе ти млади трговци,
Да л' проносе благо свакојако,
Може ли се шићар шићарити,
И бијела блага задобити?“
То рекоше, једнако устадоше, 20
Па на Пролом сва три искочише,
Па питају сињу кукавицу:
„Јеси л' била на Пролом планини,
Да л' је нама Пролом окопнио,
Окопнио и озеленео, 25
Да л' пролазе ти млади трговци,
Проносе ли блага свакојака?“
Тад говори сиња кукавица:
„Ај бога ти, Старина Новаче,
Кад ме питаш, право ћу ти казат, 30
Одавно је Пролом окопнео,
Окопнео и озеленео,
И трговци одавно пролазе,
И проносе благо свакојако,
Ту се може шићар шићарити, 35
И бијела блага задобити;
Но ал' вама однела шићара,
Ту сад прође Танковић Османе,
И протера до три коња врана,
На коњима три товара блага.“ 40
Како чуше три горска 'ајдука,
Брз' одоше гором Романијом,
Претекоше Танковић Османа,
Уватише друма широкога,
Неки јелу, а неки за стену. 45
Ето иде Танковић Османе,
Коње тера и танко попева,
И он носи три товара блага.
Угледа га Старина Новаче,
Земљи клече, нешто пушки рече: 50
„Болан, брате, бистри џевердаре,
Та немој ме огњем преварити,
За око те ни молити нећу.“
Земљи паде, пушка огањ даде,
Мртав паде Танковић Османе; 55
Осман паде, а Новак допаде,
Те му скида са рамена главу;
Па узеше до три коња врана,
Однесеше три товара блага.
Осман оста ногом копајући, 60
Новак оде с друштвом певајући.
Прав' одоше куд су научили.
