Старим путем

←После болести

Старим путем Писац: Милета Јакшић

Мој завичај→

Музо, крајње је време да почнемо
У компанији опет занат стари,
Три је године почивања доста
Аи у свету друкче стоје ствари:
Наш критичар је, — то ти је познато —
Умро и лепо ћути у свом гробу;
Он, кажу, није могао поднети
Литературе данашње ругобу;
Најзад, кукавац, реши се да умре,
Зато му наша књига на ум паде,
И, прочитав је, као смртном цевљу
Погођен, одмах Богу душу даде. —
И, ето, због тог несретног случаја,
Три сам године био у жалости,
Ал’ као и свака и та жалост прође —
Ја сам жив и здрав — њега Бог да прости!

Но, када су ми мртви на ум пали, —
Пре него што се на пут стари кренем- —
Са захвалношћу, са жалошћу тихом
Још један сада гроб ћу да споменем
И да походим. Он није далеко:
У старом гробљу, одмах иза села,
Смерно се диже крст мали на њему,
Око њега се дивља трава сплела;
Скромна ограда око гроба стоји,
Да од тажења, тлачења га спасе,
Од људске стоnе, од стада оваца
Што небрањено по гробови’ пасе:
Јер разграђено стоји бедно гробље
А млада трава у пролеће рано
Нађика јако, њој прија то место
Од памтивека сузама капано...

Пролази време, лета и јесен,
Суморне зиме, дан за даном бежи,
И ево, ту су три године како
Друг наш искрени у том гробу лежи. —
Већ трећа јесен! На вишњи крај гроба
Трећи пут лишће почиње да жути
И птица једна, мислећи о смрти,
На црној грани невесело ћути; —
Коме да пева? Друг је одлетео,
И она песму на дну срца скрива; —
Како да певам у животу овом
Где песми мојој он се не одзива?...
Ја не знам где је она тајна снага
Што диже малој птици слаба крила —
Његова душа, део моје душе,
Крепост је мојој младој песме била...

Гле, сутон пада. А вечерње ветар
По гробовима блуди, лута, тражи,
И чини ми се да се моје душе
Његова косну да ми бол ублажи;
И ја осећам... и као да чујем
Речи утехе моме слуху јасне
У овом часу, када мрак покрива
Далека поља. На запад што гасне
Излази једна звезда и трепери
Као да ми позив из вечности шаље
Да храбро ступам стазом свог живота
С тобом до смрти... Друже, ајдмо даље!

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 186

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.