Стара љубав

Стара љубав Писац: Милорад Митровић

* * *

        Стара љубав

   Гле, на брегу тамо горе
Поносите старе дворе.

   Ал' у двору никог није,
Ту сад гавран песме вије,

   И векови, што све плене,
Мирно руше тврде стене.

   Ал' кад поноћ санком ниха,
С двора блесне светлост тиха,

   И кô небом орô сури,
Витез један двору јури.

   Лик му мрачи сумња љута,
За мач хвата често пута,

   А звекиром снажно бије,
Када дође до капије.

   У том часу озго с двора
Шкрипне крило од прозора,

   И девојка, анђô прави,
Плашљиво се с двора јави.

   „Љубиш ли ме још и сада?"
Он је пита блед од јада.

   А девојка стидом руди
И баца му цвет са груди.

   Сад и опет мир се врне,
И тамнина ноћи црне;

   А за овим славуј поје
Најнежније песме своје.

---

Извор

• Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 31-32

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.