Срећа и људи/20

ДВАДЕСЕТА ПОЈАВА

ДВАДЕСЕТА ПОЈАВА

МАКСА и ПРЕЂАШЊИ

МАКСА (зачуђено гледа око себе и по свима): А шта ли ови ово раде? Да л’ беше ово она моја мирна кућа? (Гласно и љутито). Шта је то овде?... а?
АЦА: Ето видиш, купујемо.
ЕВИЦА: Спремамо се за госпоштину. (Зорци). Пази ово! (Показује ствари и шапућу).
РОКСА (гледа шамије): Модимо се!
МАКСА (љутито): Пази, пази... Ова је баба најлуђа. (Окрене се и гледа вергле). А гле ово... ово је... онај дрекавац... Шта ће то овде?
АЦА (гледа у огледалу): Ако ’оћеш, свирај. То је бар лако, само окрећи.
МАКСА (непрестано загледа и врти главом): Да не знам да је моја кућа, не бих веровао да сам ја овде...

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Илија Вукићевић, умро 1899, пре 125 година.