Sreća i ljudi/20

Ilija Vukićević

Sreća i ljudi

◄   DEVETNAESTA POJAVA

DVADESETA POJAVA

DVADESET PRVA POJAVA   ►

DVADESETA POJAVA

MAKSA i PREĐAŠNjI

MAKSA (začuđeno gleda oko sebe i po svima): A šta li ovi ovo rade? Da l’ beše ovo ona moja mirna kuća? (Glasno i ljutito). Šta je to ovde?... a?
ACA: Eto vidiš, kupujemo.
EVICA: Spremamo se za gospoštinu. (Zorci). Pazi ovo! (Pokazuje stvari i šapuću).
ROKSA (gleda šamije): Modimo se!
MAKSA (ljutito): Pazi, pazi... Ova je baba najluđa. (Okrene se i gleda vergle). A gle ovo... ovo je... onaj drekavac... Šta će to ovde?
ACA (gleda u ogledalu): Ako ’oćeš, sviraj. To je bar lako, samo okreći.
MAKSA (neprestano zagleda i vrti glavom): Da ne znam da je moja kuća, ne bih verovao da sam ja ovde...

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ilija Vukićević, umro 1899, pre 125 godina.