Не дај грубој руци зиме да ти квари
То љето у теби, сок исциједи прије:
Неки суд ослади, неки кут обдари
Благом те љепоте, док се не убије.
Није забрањена лихва зајам који
Усрећује оне што плаћају редно;
То јест кад ти биће друго биће гоји,
Ил, десеткрат боље, десет њих за једно.
Сретнији би тада био десет крати,
Десет твојих тобом десеткрат да бива;
Што би тада смрт, да мораш путовати,
Кад остављаш себе у потомству жива?
Не буди тврдоглав, превише си диван
Да плијен смрти будеш, од црви уживан.