Син пречи од брата
Сестра брата на вечеру звала:
„Ајде, брате, вечер’ вечерати!"
Братац сеји тужан одговара:
„Не могу ти, сестро, вечерати,
Видиш, сестро, оно бело Левно 5
И у Левну онај огањ живи —
Онде ће ме на муке метати
И у огњу жива сагорјети!”
Опет брату сестра одговара:
„Оди, брате, вечер’ вечерати, 10
Ја имадем до два мушка чеда,
Они ће ти заменити главу!”
Седе братац вечер’ вечерати.
Кад ујутру јутро освануло,
Зове мајка сина старијсга, 15
Старнјега, Милету јунака:
„Ој Милета, рано материна,
Синоћ ти се оженио ујо,
Тебе зове у сватове млада
Да му будеш ти ручни ђевере, 20
Ујна ће ти кошуљу донети!”
Мудар јунак у мајке Милета,
Мудрији је и од своје мајке,
Одговара на дивану мајци:
„Не могу ти девероват’, мајко, 25
Љуто ме је забољела глава,
А вран ми је коњиц оронио!”
Зове ма јка млаћег, Радивоја,
Радивоју 'вако говорила:
„Радивоје, моје чедо драго, 30
Синоћ ти се оженио ујо,
Тебе зове у сватове млада
Да му будеш ти ручни ђевере,
Ујна ће ти кошуљу донети,
А ујак ће врана коња дати, 35
Врана коња и бојно оружје!”
Кад то чуло д’јете Радивоје,
Скаче младо на ноге лагане
Па говори својој худој мајци:
„Оћу ићи ујку у сватове, 40
Ма не знао унатраге доћи!”
Обуче се што год љепше знао
И отиде ујку у ђеверство,
Право оде у бијело Левно.
Кад је дош’о у то бело Левно, 45
Ватају га два турска џелата
И бацају у тај огањ живи.
Љуто куне д’јете Радивоје:
„Бог т', убио, моја уда мајко,
Што си мене преварила млада 50
И са мном си ују замјенила!”
Кад догоре до кољена д'јете,
Он говори својој удој мајци:
„Зар ти није ногу жао, мамо,
Млого с’ пута преда те шетале?” 55
Кад догоре до руку бијели,
Он говори својој удој мајни:
„Зар ти није руку жао, мамо,
Много су те пута загрлиле?”
Кад догоре до медени уста, 60
Он говори удој својој мајци:
„Зар ти није уста жао, мамо,
Млого су те пути пољубиле?”
Кад догоре до чарни очију,
Он говори удој својој мајци: 65
„Зар ти није жао очи, мајко,
Млого су те пута изгледале?”
На то врисну жалосна му мајка,
Прси лупа, 'вако јадикује:
„Бог убио сваку оиу другу 70
Која сином брата заменула!
Ја оам моју душу погубила,
Своје чедо ватром сагорјела —
Пречс чедо не' братац рођени!”
(АСАНУ, бр. 8552/257, XV, 2, бр. 38).
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
