Sin preči od brata
Sestra brata na večeru zvala:
„Ajde, brate, večer’ večerati!"
Bratac seji tužan odgovara:
„Ne mogu ti, sestro, večerati,
Vidiš, sestro, ono belo Levno 5
I u Levnu onaj oganj živi —
Onde će me na muke metati
I u ognju živa sagorjeti!”
Opet bratu sestra odgovara:
„Odi, brate, večer’ večerati, 10
Ja imadem do dva muška čeda,
Oni će ti zameniti glavu!”
Sede bratac večer’ večerati.
Kad ujutru jutro osvanulo,
Zove majka sina starijsga, 15
Starnjega, Miletu junaka:
„Oj Mileta, rano materina,
Sinoć ti se oženio ujo,
Tebe zove u svatove mlada
Da mu budeš ti ručni đevere, 20
Ujna će ti košulju doneti!”
Mudar junak u majke Mileta,
Mudriji je i od svoje majke,
Odgovara na divanu majci:
„Ne mogu ti deverovat’, majko, 25
Ljuto me je zaboljela glava,
A vran mi je konjic oronio!”
Zove ma jka mlaćeg, Radivoja,
Radivoju 'vako govorila:
„Radivoje, moje čedo drago, 30
Sinoć ti se oženio ujo,
Tebe zove u svatove mlada
Da mu budeš ti ručni đevere,
Ujna će ti košulju doneti,
A ujak će vrana konja dati, 35
Vrana konja i bojno oružje!”
Kad to čulo d’jete Radivoje,
Skače mlado na noge lagane
Pa govori svojoj hudoj majci:
„Oću ići ujku u svatove, 40
Ma ne znao unatrage doći!”
Obuče se što god ljepše znao
I otide ujku u đeverstvo,
Pravo ode u bijelo Levno.
Kad je doš’o u to belo Levno, 45
Vataju ga dva turska dželata
I bacaju u taj oganj živi.
Ljuto kune d’jete Radivoje:
„Bog t', ubio, moja uda majko,
Što si mene prevarila mlada 50
I sa mnom si uju zamjenila!”
Kad dogore do koljena d'jete,
On govori svojoj udoj majci:
„Zar ti nije nogu žao, mamo,
Mlogo s’ puta preda te šetale?” 55
Kad dogore do ruku bijeli,
On govori svojoj udoj majni:
„Zar ti nije ruku žao, mamo,
Mnogo su te puta zagrlile?”
Kad dogore do medeni usta, 60
On govori udoj svojoj majci:
„Zar ti nije usta žao, mamo,
Mlogo su te puti poljubile?”
Kad dogore do čarni očiju,
On govori udoj svojoj majci: 65
„Zar ti nije žao oči, majko,
Mlogo su te puta izgledale?”
Na to vrisnu žalosna mu majka,
Prsi lupa, 'vako jadikuje:
„Bog ubio svaku oiu drugu 70
Koja sinom brata zamenula!
Ja oam moju dušu pogubila,
Svoje čedo vatrom sagorjela —
Prečs čedo ne' bratac rođeni!”
(ASANU, br. 8552/257, XV, 2, br. 38).
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
