Сив се сокол под шатора вије

* * *


[Сив се сокол под шатора вије]

Сив се сокол под шатора вије,
да пробуди сиву голубицу:
„Устај, устај, сива голубице,
твој се драги на далеко спрема,
на далеко у далеког света!“ 5
— „Пробуди ми сина Будимира,
премени га свилом и кадивом,
да испрати свога родитеља.
Није шала три године дана,
да ја идем у ту пусту битку. 10
Чујеш мене, моја верна драга,
да ме чекаш три године дана,
када буде четврта година,
може да се, љубо, преудајеш!“
Ту минуше три године дана, 15
па наступи четврта година,
он позива свога командира:
„Чујеш мене, своји командире,
пусти мене мало на дозволу,
љубе ми се мене преудало!” 20
— „Одма иди коди своје куће,
да ти вратиш своје мило љубе.”
Он је дош’о окол’ пола ноћу:
„Отвори ми, сива голубице,”
она зове сина Будимира: 25
„Ја устани, синко Будимире,
који нама на вратима куца?
Тад устаде синак Будимире,
те отвори своме родитељу,
обадва се лепо загрлише, 30
загрлише, лепо пољубише.


Примедба

Певач и место записа

Референце

Извор

  • Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 181-182.