[Сео Марко вечер вечерати]
Сео Марко вечер вечерати,
ал говори невеста Ружица:
„Не арам ти, Краљевићу Марко,
ево има девет годин дана,
како си ме за љубу узеа, 5
још ме неси у род одводио.”
Кад је Марко љубу разабрао,
врло Марку хатар остануо,
па говори својој верној л>уби:
„Чујеш ли ме[1], невесто Ружице, 10
да умесиш пребеле[2] колаче,
да наточиш црвенике вина,
ја да спремим до два добра коња."
Још ни зоре ни пребела дана,
ни даница помолила лица, 15
ал устала госпођа Ружица,
умесила пребеле колаче,
па пођоше друмом царевијем,
а када се горе прихватили,
Марко стаде санак преламати, 20
тада вели Краљевићу Марко:
„Чујеш ли ме, моја верна љубо,
ти запевај танко гласовито,
те разбуди мене од санова”;
ал беседи госпођа[3] Ружица: 25
„Ја ти не смем овде запевати,
ова гора неје без хајдука,
тамо стоји Мијат харамбаша,
просио ме девет годин дана,
па када ме стари не дадоше, 30
тада Мијат оде у хајдуке.”
Кад то зачу Краљевићу Марко,
беше ми се јунак наљутио,
па беседи својој верној љуби:
„Чу ле мене, моја верна љубо, 35
ти ми данас мораш запевати,
ма обоје изгубили главу!”.
Тад запева Ружица невеста,
а како је лако запевала,
сва се гора из темеља љуља; 40
аваз чуше тридесет хајдука,
а међ њима Мијат харамбаша,
аваз чуо, аваза познао;
ал говори Мијат харамбаша:
„Чујете л ми, тридесет другова, 45
ко ми може Марка ухватити,
или жива, или донети главу,
даћу њему шест товара блага”;
још Мијат у ријечи био,
а Бошко му речцу преотео, 50
па је њему тихо беседио:
„Чујеш, море, Мијат харамбаша:
ухватићу Краљевића Марка,
ил уватит, ил донети главу!”.
Бир је реко, бир је подскочио, 55
па силази на друме широке,
превија се као ластавица,
а закука као кукавица,
направи се убого просјаче;
тек што беше на друм излазио, 60
к њему иде Краљевићу Марко;
чим је Бошко угледао Марка
он је њему кроз плач говорио:
„Богом брате Краљевићу Марко,
однеси ме с високе планине 65
да ме жива не поједу вуци".
Марко беше срце милостиво,
прими бога и светог Јована,
узима га за пребелу руку,
па га баци за се на коњица. 70
Кад су били пута путовали,
Марка санак беше преварио;
ал да видиш несрећно просјаче,
па извуче ремне из недара
те ми веза Краљевића Марка. 75
Кад се Марко беше нробудио,
па на себи опазио врзе,
скочи Марко ка да се помами,
како скочи, на земљицу паде,
ама залуд сила и јунаштво, 80
обе су му руке саврзане.
Ну да видиш проклето просјаче,
оно сјаха коња Марковога,
па га води горе у планину.
Кад је Мијат Марка угледао, 85
колико је Бошку обећао,
још му троје онолико даје;
одма Мијат сабљу повадио
да погуби Краљевића Марка;
ал да видиш госпође[4] Ружице: 90
гледа Марка, ал гледа и Мију,
бољи јунак Марко од Мијата,
жао њојзи бољега јуиака,
ка Мијата пун је свет јунака,
а ка Марка нигде ни до века, 95
опрости му пиће и убојце,
па беседи Мији харамбаши:
„Ој бога ти, Мијат харамбаша,
много ми је досадио[5] Марко,
а са свога пића и бурјанство, 100
ево има девет годин дана
како ме је за се превенчао
а не је ме младу одводио
моме роду и моме племену;
и то би му млада опростила, 105
ал његових зла и орјатства,
нећу, богме, никад ни до века;
молим ти се Мијо господаре,
господаре, Мијат харамбаша,
додај мени сабљу од бедрице 110
да погубим Краљевића Марка,
да с његове крвце ја напијем,
е да би ми мало одлакнало”.
Кад то зачу Мијат харамбаша,
од радости на ноге скочио, 115
те повади сабљу од бедрица,
па је даде Ружици невести,
дајући јој, вако говорио:
„Бре, аферим, Ружице невесто,
за тебе се Мијат похајдучи, 120
и ако је, имао је зашто!"
Кад Ружица сабљу дохватила,
она трчи Краљевићу Марку;
не удара Краљевића Марка,
већ му сече врзе на рукама. 125
Када виде Краљевићу Марко,
он потеже сабљу аламајку,
од деведесет, гради сто осамдесет,[6]
побеже му Мијат харамбаша,
ама и њег Марко достигао, 130
тек га стиже и глава му диже,
да му неје тешка на рамењу,
а Бошка ми жива ухватио,
па га води доле на друмове,
обадве му ноге поодсече, 135
поодсече[7] дори до колена,
и обадве руке одсијече,
одсече дори до рамења,
и чарне му очи извадио,
па му баци гусле и гудало: 140
„На[8] ти, слепче, гусле и гудало,
певај, слепче, те се хлебом храни;
што си хтео то си дочекао,
па хвали се вуком и хајдуком
кад си Марка сретнао на путу, 145
и са Марком мегдане делио”.
Одатле се Марко подигао,
право иде друмом и путнштем.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
