[Seo Marko večer večerati]
Seo Marko večer večerati,
al govori nevesta Ružica:
„Ne aram ti, Kraljeviću Marko,
evo ima devet godin dana,
kako si me za ljubu uzea, 5
još me nesi u rod odvodio.”
Kad je Marko ljubu razabrao,
vrlo Marku hatar ostanuo,
pa govori svojoj vernoj l>ubi:
„Čuješ li me[1], nevesto Ružice, 10
da umesiš prebele[2] kolače,
da natočiš crvenike vina,
ja da spremim do dva dobra konja."
Još ni zore ni prebela dana,
ni danica pomolila lica, 15
al ustala gospođa Ružica,
umesila prebele kolače,
pa pođoše drumom carevijem,
a kada se gore prihvatili,
Marko stade sanak prelamati, 20
tada veli Kraljeviću Marko:
„Čuješ li me, moja verna ljubo,
ti zapevaj tanko glasovito,
te razbudi mene od sanova”;
al besedi gospođa[3] Ružica: 25
„Ja ti ne smem ovde zapevati,
ova gora neje bez hajduka,
tamo stoji Mijat harambaša,
prosio me devet godin dana,
pa kada me stari ne dadoše, 30
tada Mijat ode u hajduke.”
Kad to začu Kraljeviću Marko,
beše mi se junak naljutio,
pa besedi svojoj vernoj ljubi:
„Ču le mene, moja verna ljubo, 35
ti mi danas moraš zapevati,
ma oboje izgubili glavu!”.
Tad zapeva Ružica nevesta,
a kako je lako zapevala,
sva se gora iz temelja ljulja; 40
avaz čuše trideset hajduka,
a međ njima Mijat harambaša,
avaz čuo, avaza poznao;
al govori Mijat harambaša:
„Čujete l mi, trideset drugova, 45
ko mi može Marka uhvatiti,
ili živa, ili doneti glavu,
daću njemu šest tovara blaga”;
još Mijat u riječi bio,
a Boško mu rečcu preoteo, 50
pa je njemu tiho besedio:
„Čuješ, more, Mijat harambaša:
uhvatiću Kraljevića Marka,
il uvatit, il doneti glavu!”.
Bir je reko, bir je podskočio, 55
pa silazi na drume široke,
previja se kao lastavica,
a zakuka kao kukavica,
napravi se ubogo prosjače;
tek što beše na drum izlazio, 60
k njemu ide Kraljeviću Marko;
čim je Boško ugledao Marka
on je njemu kroz plač govorio:
„Bogom brate Kraljeviću Marko,
odnesi me s visoke planine 65
da me živa ne pojedu vuci".
Marko beše srce milostivo,
primi boga i svetog Jovana,
uzima ga za prebelu ruku,
pa ga baci za se na konjica. 70
Kad su bili puta putovali,
Marka sanak beše prevario;
al da vidiš nesrećno prosjače,
pa izvuče remne iz nedara
te mi veza Kraljevića Marka. 75
Kad se Marko beše nrobudio,
pa na sebi opazio vrze,
skoči Marko ka da se pomami,
kako skoči, na zemljicu pade,
ama zalud sila i junaštvo, 80
obe su mu ruke savrzane.
Nu da vidiš prokleto prosjače,
ono sjaha konja Markovoga,
pa ga vodi gore u planinu.
Kad je Mijat Marka ugledao, 85
koliko je Bošku obećao,
još mu troje onoliko daje;
odma Mijat sablju povadio
da pogubi Kraljevića Marka;
al da vidiš gospođe[4] Ružice: 90
gleda Marka, al gleda i Miju,
bolji junak Marko od Mijata,
žao njojzi boljega juiaka,
ka Mijata pun je svet junaka,
a ka Marka nigde ni do veka, 95
oprosti mu piće i ubojce,
pa besedi Miji harambaši:
„Oj boga ti, Mijat harambaša,
mnogo mi je dosadio[5] Marko,
a sa svoga pića i burjanstvo, 100
evo ima devet godin dana
kako me je za se prevenčao
a ne je me mladu odvodio
mome rodu i mome plemenu;
i to bi mu mlada oprostila, 105
al njegovih zla i orjatstva,
neću, bogme, nikad ni do veka;
molim ti se Mijo gospodare,
gospodare, Mijat harambaša,
dodaj meni sablju od bedrice 110
da pogubim Kraljevića Marka,
da s njegove krvce ja napijem,
e da bi mi malo odlaknalo”.
Kad to začu Mijat harambaša,
od radosti na noge skočio, 115
te povadi sablju od bedrica,
pa je dade Ružici nevesti,
dajući joj, vako govorio:
„Bre, aferim, Ružice nevesto,
za tebe se Mijat pohajduči, 120
i ako je, imao je zašto!"
Kad Ružica sablju dohvatila,
ona trči Kraljeviću Marku;
ne udara Kraljevića Marka,
već mu seče vrze na rukama. 125
Kada vide Kraljeviću Marko,
on poteže sablju alamajku,
od devedeset, gradi sto osamdeset,[6]
pobeže mu Mijat harambaša,
ama i njeg Marko dostigao, 130
tek ga stiže i glava mu diže,
da mu neje teška na ramenju,
a Boška mi živa uhvatio,
pa ga vodi dole na drumove,
obadve mu noge poodseče, 135
poodseče[7] dori do kolena,
i obadve ruke odsiječe,
odseče dori do ramenja,
i čarne mu oči izvadio,
pa mu baci gusle i gudalo: 140
„Na[8] ti, slepče, gusle i gudalo,
pevaj, slepče, te se hlebom hrani;
što si hteo to si dočekao,
pa hvali se vukom i hajdukom
kad si Marka sretnao na putu, 145
i sa Markom megdane delio”.
Odatle se Marko podigao,
pravo ide drumom i putnštem.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
