[Седи Димча на нов дућан]
Седи Димча на нов дућан,
те си шије бордоламу
на сестрицу Анђелију;
на сам себе алев биниш.
Отуд иде младо Турче, 5
младо Турче јаничарче,
па говори ђузел Димчо:
„Ој, ти Димчо, ђузел Димчо,
што те Господ убав даде,
убав даде и нададе?“ 10
Проговара ђузел Димча:
„Ала Турче, јеси лудо;
това ли је убавило?
Ти да видиш моју сестру,
моју сестру Анђелију: 15
слнцето је надсјајала,
Месецот је надгрејала."
Проговара младо Турче,
младо Турче јаничарче:
„Ајде, Димчо, у вас димо, 20
да ја видим твоју сестру."
Проговара ђузел Димча:
„Ала, Турче, јеси лудо,
она при мен’ не излази,
да камо ли па при тебе!“ 25
Проговара младо Турче,
младо Турче, јаничарче:
„Ајде, Димчо, у лов д’имо,
да ловимо ситан ловак,
ситан ловак, јаребице." 30
Превари се ђузел Димча,
па отиде с Турче у лов.
Димче лови ситан ловак
ситан ловак јаребице;
Турче остри нови ножи, 35
те осече Димчи главу,
па је уви в’ бело ћевре
па отиде Димчи дома,
па кад стану на капије,
он повика Анђелију: 40
„Отвори ми, Анђелијо,
брат ти посл’о лубеницу.“
Кад отвори Анђелија,
то не били лубеница,
него била Димчи глава; 45
мртва паде на земљицу!
