[Sedi Dimča na nov dućan]
Sedi Dimča na nov dućan,
te si šije bordolamu
na sestricu Anđeliju;
na sam sebe alev biniš.
Otud ide mlado Turče, 5
mlado Turče janičarče,
pa govori đuzel Dimčo:
„Oj, ti Dimčo, đuzel Dimčo,
što te Gospod ubav dade,
ubav dade i nadade?“ 10
Progovara đuzel Dimča:
„Ala Turče, jesi ludo;
tova li je ubavilo?
Ti da vidiš moju sestru,
moju sestru Anđeliju: 15
slnceto je nadsjajala,
Mesecot je nadgrejala."
Progovara mlado Turče,
mlado Turče janičarče:
„Ajde, Dimčo, u vas dimo, 20
da ja vidim tvoju sestru."
Progovara đuzel Dimča:
„Ala, Turče, jesi ludo,
ona pri men’ ne izlazi,
da kamo li pa pri tebe!“ 25
Progovara mlado Turče,
mlado Turče, janičarče:
„Ajde, Dimčo, u lov d’imo,
da lovimo sitan lovak,
sitan lovak, jarebice." 30
Prevari se đuzel Dimča,
pa otide s Turče u lov.
Dimče lovi sitan lovak
sitan lovak jarebice;
Turče ostri novi noži, 35
te oseče Dimči glavu,
pa je uvi v’ belo ćevre
pa otide Dimči doma,
pa kad stanu na kapije,
on povika Anđeliju: 40
„Otvori mi, Anđelijo,
brat ti posl’o lubenicu.“
Kad otvori Anđelija,
to ne bili lubenica,
nego bila Dimči glava; 45
mrtva pade na zemljicu!
