Сву ноћ је Јана седела
(„на предилке")
Сву ноћ је Јана, мори, седела,
сву ноћ је Гојка, мори, чекала.
Девет је 'леба, мори, испекла,
мушку кошуљу сашила,
коло чарапе исплела, 5
Груја га нема, мори, да дође.
Сву ноћ је Јана, мори, седела,
Груја га нема, мори, па нема.
Говори снаја, мори, свекрви:
„Чујеш ли мајчице свекрво, 10
кад чукне Груја, мори, на порте,
ти мене, да ме, мори, позовеш,
ја порту да му отварам."
Легнала снаја, мори, заспала,
чукинаја Груја, мори, на порте, 15
станала кучка, мори, свекрва,
те му она порте, мори, отвори.
Упита Груја, мори, мајчицу:
„Камо мајко, Јана, мори, невеста,
она порте да ми, море, јотвори?" 20
„Не питај синко, мори, за Јану,
сву ноћ је, мори, шетала."
Узима Груја, мори, ножеви
убоде Јану, мори, у срце.
Мртва му Јана, море, говори: 25
„Немој ме Грујо, море, немој ме,
сву ноћ сам јадна, море, седела,
сву ноћ сам тебе, море, чекала.
Девет сам 'леба, море, испекла,
мушку кошуљу сашила, 30
коло чарапе, мори, исплела,
тебе те нема, море, па нема."
Кад Груја речи, море, разбраја,
узима оштри, море, ножеви
и сам се себе, море, убоде: 35
„Ето ти мајко, мори, два жала,
кад си мајко, мори, то искала.“
