Svu noć je Jana sedela
(„na predilke")
Svu noć je Jana, mori, sedela,
svu noć je Gojka, mori, čekala.
Devet je 'leba, mori, ispekla,
mušku košulju sašila,
kolo čarape isplela, 5
Gruja ga nema, mori, da dođe.
Svu noć je Jana, mori, sedela,
Gruja ga nema, mori, pa nema.
Govori snaja, mori, svekrvi:
„Čuješ li majčice svekrvo, 10
kad čukne Gruja, mori, na porte,
ti mene, da me, mori, pozoveš,
ja portu da mu otvaram."
Legnala snaja, mori, zaspala,
čukinaja Gruja, mori, na porte, 15
stanala kučka, mori, svekrva,
te mu ona porte, mori, otvori.
Upita Gruja, mori, majčicu:
„Kamo majko, Jana, mori, nevesta,
ona porte da mi, more, jotvori?" 20
„Ne pitaj sinko, mori, za Janu,
svu noć je, mori, šetala."
Uzima Gruja, mori, noževi
ubode Janu, mori, u srce.
Mrtva mu Jana, more, govori: 25
„Nemoj me Grujo, more, nemoj me,
svu noć sam jadna, more, sedela,
svu noć sam tebe, more, čekala.
Devet sam 'leba, more, ispekla,
mušku košulju sašila, 30
kolo čarape, mori, isplela,
tebe te nema, more, pa nema."
Kad Gruja reči, more, razbraja,
uzima oštri, more, noževi
i sam se sebe, more, ubode: 35
„Eto ti majko, mori, dva žala,
kad si majko, mori, to iskala.“
