Свет (комад у четири чина)/36
II
АНА, пређашњи.
АНА (улази иа средња врата). Једно писмо за господина.
ЈЕЛКИЦА (показује гудалом). Тамо у собу.
УЧИТЕЉ (као бајаги задубљен у ноте, показује гудалом). Тамо, тамо.
АНА (оде лево).
УЧИТЕЉ (пева). Ге, де, е, еф. (Кад замакне Ана). Ви кажете, волели бисте, кад би неко био заљубљен у вас?
ЈЕЛКИЦА. Па јесте; да видим како је то?
УЧИТЕЉ. Молим... ја сам, ја сам, ето, у вас заљубљен. Нисам могао то да вам кажем до сад, јер нисте имали дугачку хаљину, али сад.... сад могу. Ја вас љубим, душо моја, злато моје, шећеру мој, голубе мој и срећо моја, ја вас љубим...
АНА (враћа се).
УЧИТЕЉ (пева). Ге, де, е, еф, ге, ха.
ЈЕЛКИЦА. Хоћу л' да свирам?
УЧИТЕЉ. Разуме се.
АНА (у проласку ка задњим вратима врти главом). Ови ми нешто много танко свирају. (Одлази).