◄   I II III   ►

II

ANA, pređašnji.

ANA (ulazi ia srednja vrata). Jedno pismo za gospodina.
JELKICA (pokazuje gudalom). Tamo u sobu.
UČITELj (kao bajagi zadubljen u note, pokazuje gudalom). Tamo, tamo.
ANA (ode levo).
UČITELj (peva). Ge, de, e, ef. (Kad zamakne Ana). Vi kažete, voleli biste, kad bi neko bio zaljubljen u vas?
JELKICA. Pa jeste; da vidim kako je to?
UČITELj. Molim... ja sam, ja sam, eto, u vas zaljubljen. Nisam mogao to da vam kažem do sad, jer niste imali dugačku haljinu, ali sad.... sad mogu. Ja vas ljubim, dušo moja, zlato moje, šećeru moj, golube moj i srećo moja, ja vas ljubim...
ANA (vraća se).
UČITELj (peva). Ge, de, e, ef, ge, ha.
JELKICA. Hoću l' da sviram?
UČITELj. Razume se.
ANA (u prolasku ka zadnjim vratima vrti glavom). Ovi mi nešto mnogo tanko sviraju. (Odlazi).

Branislav Nušić - Svet