Светски рат (фарса у једном чину)/7

◄ VI

VII

►

VII

МАРИЈА, МИЛИЦА, МИЛАН, КАТА, ПРЕЂАШЊИ

МАРИЈА (Улази на врата са Марицом и Миланом и сви остају запрепашћени сценом коју затичу.)
МИТА: Улаз’те, улаз’те молим вас и понудите од моје стране мир господину, иначе ће нас све помлатити. Молим вас примите се да преговарате за мир. Фини гер!
ТЕШИЋ (под фотељом): Ево, ја се предајем.
МАРИЈА (пришла је Арси): Арсо, забога, Арсо!
АРСА (Спушта батине, али још увек покривен): Шта је?
МИЛИЦА и МИЛАН (За то време пришли су и извлаче г. Тешића испод фотеље).
МАРИЈА (Открије Арсу): Какво је ово чудо? Арсо, ти си разговарао о рату?
АРСА (Погледа чудо које је направио, спази Миту који још никако не слази с фотеље, спази Тешића кога извлаче испод фотеље и осети се као мало постиђен): Да, поразговарали смо, као људи и као пријатељи, реч две о рату.
МАРИЈА: А о своме детету ни реч ниси проговорио?
АРСА: Ах, да! (Мити.) А ви сте баш хтели да проговоримо и о томе. Извол’те, седите!
МИТА: Нека, мерси, не силазим ја одавде док не закључимо формалан мир.
МИЛАН (Који се бавио око Тешића): Али забога, оче!
МИТА
Како „али забога, оче!“ Ја због тебе мал’ нисам главу изгубио. Разоружајте га, па ћу сићи! Арм ба! Камарад! (Диже руке у вис).
МАРИЈА (Узима Арси штапове те их са чаршавом даје Кати која све односи): Сиђите, молим вас!
МИТА (Пошто је сишао прилази Арси пријатељеки): Претходни је услов мира, да никад више нас двоје не разговарамо о рату. Жаме де ла ви! Други је услов мира, кад ми већ не умемо да разговарамо о судбини наше деце, да оставимо њима да реше своју судбину.
АРСА: Пристајем! (Рукује се, а Милан и Милица се загрле).
ТЕШИЋ (Публици): Слободно опредељивање народа, што рекао Енвер-паша!

ЗАВЕСА

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.