[Свети Стеван путом ’ођаше]
Свети Стеван путом ’ођаше,
у руци капу носаше
и за собом божјега коњица вођаше,
и понизно се богу моли.
Ту се роди господ бог. 5
Господ бог проговори:
- Свети Стеване, 'Ристови ђаконе,
што ти путом одиш
и у руци капу носиш,
и за собом божијег коњица водиш, 10
и понизно се богу молиш?
Свети Стеван проговори:
- Господе, ево бога молим,
и у руци капу носим,
ал’ не морем да проведем коњика 15
од отока тешка бола поганца,
јер ми се коњику начинио поганац.
Господ му бог проговори:
- Свети Стево, 'Ристови ђаконе,
откин’, де, ти три зубљице мрамора камена, 20
од тог студеног камена,
па прекрижи (Стеванији), раби божијој,
нека од ње одлазе отоци,
ка’ од водице потоци,
ка’ вијори по гори, 25
ка’ муње по води,
ка’ жарко сунче и мјесече,
по гори и по води;
и реци јој три пута:
отац и син и дук свети, амин, 30
(Стеванији), раби божијој.
Молим ти се, у те се увам,
излијечи ме од проклетога бола поганца.
Ва имја оца и сина и светога дука.
Амин. 35
(10, с. 358)
