Светислав и Милева/29
6.
ОСМАН, ПРЕЂАШЊЕ
МИЛЕВА: Ходи, Османе: води ме на губилиште! Умртви ме овде! Брзо, брзо! — Али, ах! мајку моју да не видим, моју милу мајку још једанпут да не видим, да јој руку не пољубим, опроштај од ње не добијем? (Клоне на столицу). О, ти, који ово гледаш, је ли све по твојој превечној вољи?
ОСМАН: Јеси ли се спремила, царице?
МИЛЕВА: (ђипи). Јесам, јесам! Мати моја не може одржати удар моје несреће: пући ће срце њено, таквим позоријем поражено. Брзо, брзо! Ох! (У изумљењу опет клоне на столицу).
ДАНИЦА: Боже, којега је милост неизмерна, као сила што ти је без границе, помози, уталожи тугу ову, која се подносити не може више!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|