Родољупци/7
Позорје друго
ШЕРБУЛИЋ И СМРДИЋ ступе са српским кокардама, МИЛЧИКА
ШЕРБУЛИЋ: Је л' код куће Жутилов?
МИЛЧИКА: Није. Зашто тако хитно?
ШЕРБУЛИЋ: Имамо важна посла.
МИЛЧИКА: Ви сте се при цепању протокола баш показали.
ШЕРБУЛИЋ: Да, протокола, протокола. 'Оће ли скоро доћи?
МИЛЧИКА: Ја мислим да 'оће. Извол'те сести.
ШЕРБУЛИЋ: То је ђаволски посао.
МИЛЧИКА: Ниједан се тако није показао као ви.
ШЕРБУЛИЋ.: Маните бестрага, може ми пресести.
МИЛЧИКА: Како?
ШЕРБУЛИЋ: Чујемо да ће бити инквизиције; па, богами, може се ђаво излећи.
МИЛЧИКА: Ви сте радили за народност.
ШЕРБУЛИЋ: Мари ко за народност. Кад мене обесе, начаст вам народност! Хм, хм! То је ђаволски посао.
СМРДИЋ: Ја канда сам знао, те сам био умерен.
ШЕРБУЛИЋ: Шта, умерен? Нисте ли ми једно парче из руке истргли? О, ако дође до чега, све ћу редом исказати.
СМРДИЋ: Ја се могу заклети да нисам ни руку метнуо.
ШЕРБУЛИЋ: И ја бих се заклео кад би ми ко хтео веровати. Али од тога нема ништа, него сви на среду.
МИЛЧИКА: Зар бисте ви одали ваше друштво?
ШЕРБУЛИЋ: Него? Да мене самог обесе? Лепо ми и ви говорите.
МИЛЧИКА: За народност треба да се један жертвује.
ШЕРБУЛИЋ: Па баш ја да се жертвујем? Фала вам!
МИЛЧИКА: А како сте пређе говорили?
ШЕРБУЛИЋ: Оставите се, молим вас, ви не знате шта је то.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|