РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ Ђул девојче

РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ

АБ’Р-вест (углавном усмена)
АНТЕРИЈА-дугачак капут од вуненог до-маћег сукна
АРАМЛИЈА-човек који живи на туђ рачун (мангуп)
БАВИ СЕ-касни, доцни
БАЛКАН-планина
БАНИЦА-пита са сиром
БАШТА-отац
БЕГЛИК-стадо
БЕ-бела (бела пченица)
БЕЛИЈА-врста пшенице
БЕЛИЛО-место где се бели платно
БЕО-бејах
БЕРЕМ-бар
БРКНУ-гурну руку (у нешто)
БУЈЕ-буве
БУКА-буква
Б’ЛГАЗА-свастика
Б’Ш-баш
ВАНУ-ухвати
ВЕЛИГДЕН-ускрс
ВЕТ-стар
ВЕЏЕ-обрве
ВИЈАЛИЦА-олуја
ВИКА-плаче
ВЛАЧИ-вуче
ВОЈНО-муж
ВРЕВИ-прича
ВРЗУЈЕ-везује
ВРЉА-баца
ВРЦА-дебљи канап
ВРШЊА-до врха
В’ЗДАН-цео дан
В’КЛО ЈАГЊЕ-бело јагње са црном шаром око очију
В’КЛУШИЦА-бела овца са црном шаром око очију
В’ШЋЕ-ваши
ГАРИЈА-кулук
ГОРЈАНИН ВЕТАР-планински ветар
ГОТВИ-спрема (јело)
ГРАОТЉИВО КАМЕЊЕ-ситно камење
ГРЕ-грех
ГРИВНА-наруквица
ГРМАДА-хрпа камења
ГРНЕ-земљани лонац
ГРОЗЈЕ-грожђе
ГРОМА-снажно лупа
ДА ВОЈ-да јој
ДАВИНА-јасна, светла ноћ
ДЕЛ-брдо, узвишица
ДЕНУ-слажу нешто на гомилу
ДЕНУ СЕ-склони се
ДИСАДЗИ-бисаге
ДОЛЕК, ДОЛЕЧ’Н-далек, подаљи
ДОР-док
ДРЕМКА-поспаност
ДРПАВ-поцепан
ДРУШЋЕ-другарице
ДУВКА-рупа
ДУМА-говори
ДУНЂЕР-мајстор на грађевини
Д’Н-дан
ЖЕГЛА-део јарма
ЖИРЧ’К-жир из миља (деминутив од жир)
Ж’ЛТИЦА-златни дукат
Ж’ЛТО-жуто
Ж’МБАВО-криво
ЗАДЕВА-задиркује
ЗАКЛАЏУЈЕ-потпаљује ватру
ЗАКАСА-упаде у невољу
ЗАЛАГУЈЕ-теши некога или лаже
ЗАЛИЧИЛ СЕ-дотерао се
ЗАМАЈА СЕ-забави се око нечега
ЗАМАНУ-прекину неку радњу
ЗАОДИ-залази, обилази
ЗАПИШИЕ-зачепи
ЗАТР-изгуби
ЗБИРА-сакупља
ЗБОРИ-прича
ЗГЛЕЏУВАЊЕ-бирање девојке
3’ЛВА-заова
ИВОР-ивер, треска
ИСКАРА-истера
ЈЕДНТ-истовремено
ЈЕДРУК-јелек
ЈУЖЈА-уплетена пшеница за везивање снопа
КАВТАРИНКА-кошница
КАКВО-шта то
КАНИЦЕ-плетени појас
КАРАВАНЏИЈА-учесник каравана
КАЧИ-пење се
КВА-каква
КЛКОВИ-кукови
КЛНЕ-куне
КРОСНИШТЕ-део разбоја
КУДЕЉА-преслица
КУТРЕ-псетанце
ЛЕЛЕЈЕ-љуља, таласа, подрхтава
ЛИСНИК-грање заједно са лишћем сложено у пласт
ЛИТРЕ-део запрежних кола
ЛОЖИЦА-кашика
ЛОЗЈЕ-виноград
Л’ЖА-лаж
Л’КО, Л’СНО-лако
МАЖДРАЦИ-делови коњске опреме
МАЈЕСЕ-бави се
МАНИСТА-огрлица
МИНУ-прође
МИС’Л-брига, мисао
МЛАДОЖЕНСЋИ-младожењини
МУНУ-гурну
НАВАЉА-окреће, усмерава
НАДОЛЕ-досади
НАКАРА-натера
НАМИЊУЈ-често пролази
НАРЕЧИ СЕ-нађи разлог да одеш
НЕЛО-него
НЕ ТЕЈА-није хтео
НИШНУ-отрча, пројури, протрча
ЊОВОЈ-њој
ОДИ-иде
ОКА-зове, виче
ОРИШТЕ-поорано земљиште
ОРЕЈ-орах
ОСИПНУ-ослабе, остари
ОСТ’Н-штап за стругање плуга
ОЦУТРА-од јутрос
ПАНИЦА-здела
ПИПЕР-паприка
ПЛАДНЕ, ПЛАДНИНА-подне
ПОВРВЕ-потера брзо
ПОДМОЉУЈЕ-наговара, моли
ПОИСКА-треби вашке
ПОЈАТА-тор и стамбена зграда, ван насеља
ПОКРОВ, ПОКРОВАЦ-груб покривач за стоку од козје длаке
ПОЛЕ-чипке
ПОМИЋЕ-помије
ПООДИ-полази
ПОРОЈАН-муљевит
ПОСТАТ-део њиве који у жетви одједном обухвате жетеоци
ПРАЧА-шаље
ПРЕМАНУ-прекину
ПРЕМЕНА-одећа
ПРЕСЕК-преграда од дасака за смештај жита
ПРИД-симболинна куповина девојке
ПРИВОЈ-кожне траке за спајање рала са јармом
ПРИПЕЧИНА-место изложено сунцу
ПРОКАРА-протера
РАЗГОДИ-прекину неки посао
РАЗГРАЏА-разграђено место
РАСКЈТТА-отвара
РАСПРАТИ-распосла, посла
РЕЋИТА-велика река
РУДИНЕ-пропланци
РУКАЉЋА-количина пшенице која се одреже једним потезом српа
РУО-руво рухо
САЛ-само
СЕГМЕЊИ-сејмени
СЕДЕНЋА-прело,посело
СЈААЛА-сишла, сјахала
СЛЕЗНУ-сиђе
СЛОГУЈЕ-слаже
СОЛА-хаљина
СПРОМА-уочи, дан раније
СТАНОВ КАМЕН-стена
СТРУКА-део тора (трљака), где пролазе овце за мужу.
СУНОЧ-сву ноћ, целу ноћ
ТАНАЦ-коло
ТЕРЗИЈА-кројач
ТЛЧЕ-туца
ТОЈА-то
ТРЕНДАВИЛ-трендафил, дивља ружа
ТРЉАК-тор за овце
ТУЖНИНА-туга
ТУПАН-бубањ
ТУРАТИ-стављати
ЋИРИЏИЈА-трговац који путује
ЋИСЕЛ-кисео
ЋИСНЕ-кисне
ЋИТЕН-окићен,закићен
ЋИТКА-кита цвећа
УГАРИТИ-орати
УРИПИ-ускочи
ЦВЕЛБА-жалост
ЦЕВАРА-свирала
ЦЕЛИВА-љуби
ЦРГА-прекривач
ЧИЦА-китица (в’здан чицу за глави- цу)
Ч’К-чак
ЧУПЕНЦЕ-ћупић (ћупенце)
ЏАНДОМЕР-жандарм
ШЕВАР ВЕТАР-хладан планински ветар
ШАМИЈА-мараме за главу
ШАНКУТЛИЈА-врста тканине
ШАРКА-шара
ШЉЕГАРИ ОВЧАРИ-млађи овчари који чувају јагањце и јалове овце
ШЧЕ-штаће

Референце

Извор

• Ђул девојче (лирске народне песме из белопаланачког краја), приредили: Живота Јоцић, Радомир Јоцић, Векослав Бошковић, Славољуб Тошић, Градимир Вучковић, Велибор Ћирић, Градина, Ниш, 1979., стр. 177-182.