◄   III IV V   ►

IV

ПРЕЂАШЊИ, ЧОВЕК С НОГОМ

ЧОВЕК:
(Долази споља, иде право у Јованчину собу). Виђи, одакле ти у моју собу?
ЈОВАНЧЕ:
Ја сам у мојој соби.
ЧОВЕК:
(Врати се у ходник те загледа у нумеру на вратима).
Твојој. Јес, Бога ми! (На вратима). Ама, рекох ја оној ђевојци да ми да собу с округдијем бројем, оли педесет, оли шесет, не могу, брате, да запамтим ово 83, 97, 111. Док сиђем у чаршију, па се вратим, а ја заборавим.
ЈОВАНЧЕ:
Зато видиш ја нигде и не излазим из собе.
ЧОВЕК:
Е, опрашћај! (Хоће да пође. па се врати). А ну, добар си чоек. Би ли ти Србин?
ЈОВАНЧЕ:
Јест, из Јагодину.
ЧОВЕК:
Да си ми здраво! (Гледам радосно се смеје). Окле ме добра срећа намери на брата Србина?
ЈОВАНЧЕ:
А одакле си ти?
ЧОВЕК:
Само полагано! (Узме столицу и седне). Е, и ја сам с наших брда, из Црне Горе; из Цуца, ако си када чуја. Па ме езо, виђи, витешка невоља отјерала у свијет.
ЈОВАНЧЕ:
Сиротиња, ваљда?
ЧОВЕК:
Ама, није, брате, толико ни сиротиња, колико друга невоља. Нијеси зар запамтио кад оно неке године удари Селим паша низ Херцеговину, те се ту шњим покољи на Вучјем-долу, и ту, а дати се не фалим, но ти кажем ко’ брату, понија сам се ка најбољи Црногорац. Ту ти ја пет шест прекољи, пет-шест претуци, неколико доћерај књазу на узици, таман к’о браве, те ти мени гошподар триста фијорина.
ЈОВАНЧЕ:
Гле, молим те.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.