Пут око света (комедија у десет слика)/14
V
ПРЕЂАШЊИ, БЛАГАЈНИК
БЛАГАЈНИК:
(Обријан је. Оде у своју собу).
ЧОВЕК:
(Наставља, пошто је припалио).
Те што ти причам, смири се војна, а цар руски пошља неколико онијех ђурђијевских медаља, а добише је неки мимо мене и ако нису ни мртва носа пошјекли.
ЈОВАНЧЕ:
Види, молим те! (Нуди иу дуван). Сави једну ако волиш.
ЧОВЕК:
Баш ти хвала! (Савија). Е, ђе нађе овако лијепа духана, Бог ти свети.(Пошто припали). Не прође много, изиде гошподар у Цуце, те он: Ови нека ви буде стотинаш. И тако ка што видиш, даше ми муву мјесто вола. Ма опет даровно гошподарево боље но обилато народско. И био сам ти стотинаш, све док не дођоше нека ђеца на господство, те они учинише читави звек. Те не знам, ови не зна ништа, те ови престари, те ови недораста, а да не свиђа им се ни поп ни чобанин. Те прво мене дигни. А да, Бога ми, рекох, идем ја да тражим ђурђевску медаљу, кад ђеца не знају моје јунаштво.
ЈОВАНЧЕ:
Па оде ли до цара?
ЧОВЕК:
У зо час. Но сједох у ова шзапска кола, понесе не ови огањ од мора, не идемо, но летимо: док тек на једно мјесто: дан! — Уколико би човјек река: шта би? Сви ка рањеници у бој. И лијепо сам жнава ће се нека несрећа десит, јер они заждио из све снаге, па не би послушао све да му човјек каже: лакше. Ту сам ти, неборе, и ову ногу изгубио. (Показује).
ЈОВАНЧЕ:
Аман, бре, брате!
ЧОВЕК:
Ето виђи! (Прилази и показује му).
ЈОВАНЧЕ:
(Пипа му дрвену ногу и посматра је).
|