[Прошета се Бахтијар девојка]
Прошета се Бахтијар девојка
кроз дајине велике дворове,
руке вије, бистре сузе рони;
видела гу млада дајеница:
„Шта је теби Бахтијар девојко, 5
шта је теби од Бога невоља?”
„Млад ме проси, за старо ме
носи старо харо дрво јаворово,
киша врне, јавор дрво топи,
ветар дува, јавор дрво ломи; 10
младо момче питома ружица,
киша врне, ружица пупољи,
сунце греје, ружица развија;
ветар веје, мирис јој разноси;
девојке беру, на главу га мећу, 15
дође вече, у воду је туре,
да се ружа боље размирише.”
