[Prošeta se Bahtijar devojka]
Prošeta se Bahtijar devojka
kroz dajine velike dvorove,
ruke vije, bistre suze roni;
videla gu mlada dajenica:
„Šta je tebi Bahtijar devojko, 5
šta je tebi od Boga nevolja?”
„Mlad me prosi, za staro me
nosi staro haro drvo javorovo,
kiša vrne, javor drvo topi,
vetar duva, javor drvo lomi; 10
mlado momče pitoma ružica,
kiša vrne, ružica pupolji,
sunce greje, ružica razvija;
vetar veje, miris joj raznosi;
devojke beru, na glavu ga meću, 15
dođe veče, u vodu je ture,
da se ruža bolje razmiriše.”
