Прибислав и Божана/30
| ◄ ПОЈАВА IV | ПОЈАВА | ► |
ПОЈАВА
(Царица, Божана, Милунка, Вита, Борка и остале виле бродарице)
ПРИБИСЛАВ:
Ха, да ли сањам ово, Божана то је мила?
ЦАРИЦА (пева):
У тамнини,
Звездо сијни,
Распи сјај,
Горком вају,
Уздисају,
Нек је крај!
Међу људима љубав мила,
У срдашцу јаде лева;
Међу нама љубав трепти
Ко пролеће кад огрева!
У тамнини,
Звездо сијни, *
Распи сјај:
Горком вају,
Уздисају
Нек је крај!
СВЕ ВИЛЕ:
У тамнини,
Звездо сијни,
Распи сјај,
Горком вају,
Уздисају,
Нек је крај!
ПРИБИСЛАВ:
Божано! Божано!
БОЖАНА (шири руке):
Прибиславе!
ПРИБИСЛАВ:
О дивна невестице, хоћеш ли бити моја?
БОЖАНА:
Твоја! твоја!
ПРИБИСЛАВ:
Ха, сад сам опет срећаи спасло со срце моје
Ево ме Божаноо мила. Прибислав теби иде!
(Скаче у море и нестане га, у том часу нестане царице и Божане.)
БРОДАРИЦЕ (певају):
У тамнини,
Звездо сини
Распи сјај:
Горком вају,
Уздисају,
Нек је крај!
(Завеса пада)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|