Pribislav i Božana/30
| ◄ POJAVA IV | POJAVA | ► |
POJAVA
(Carica, Božana, Milunka, Vita, Borka i ostale vile brodarice)
PRIBISLAV:
Ha, da li sanjam ovo, Božana to je mila?
CARICA (peva):
U tamnini,
Zvezdo sijni,
Raspi sjaj,
Gorkom vaju,
Uzdisaju,
Nek je kraj!
Među ljudima ljubav mila,
U srdašcu jade leva;
Među nama ljubav trepti
Ko proleće kad ogreva!
U tamnini,
Zvezdo sijni, *
Raspi sjaj:
Gorkom vaju,
Uzdisaju
Nek je kraj!
SVE VILE:
U tamnini,
Zvezdo sijni,
Raspi sjaj,
Gorkom vaju,
Uzdisaju,
Nek je kraj!
PRIBISLAV:
Božano! Božano!
BOŽANA (širi ruke):
Pribislave!
PRIBISLAV:
O divna nevestice, hoćeš li biti moja?
BOŽANA:
Tvoja! tvoja!
PRIBISLAV:
Ha, sad sam opet srećai spaslo so srce moje
Evo me Božanoo mila. Pribislav tebi ide!
(Skače u more i nestane ga, u tom času nestane carice i Božane.)
BRODARICE (pevaju):
U tamnini,
Zvezdo sini
Raspi sjaj:
Gorkom vaju,
Uzdisaju,
Nek je kraj!
(Zavesa pada)
|