Правила Четвртог васељенског сабора
.svg)
ПРАВИЛА ЧЕТВРТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА, ХАЛКИДОНСКОГ
1. правило: Признајемо као праведно да морају важити правила која су од светих Отаца до сада изложена на сваком Сабору.
2. правило: Ако неки епископ обави рукоположење за новац и благодат, која се не може продавати, претвори у предмет трговине, те за новац постави епископа, хорепископа, свештеника, ђакона или било кога ко припада клиру, или из огавне похлепе за добитком произведе у дужност економа, или екдика или парамонара, или ма кога другог ко је убројан у канон (црквену дужност), па се докаже да је то заиста и учинио, тај нека буде свргнут са свога степена. А онај који је постављен на такав начин, нека нема никакве користи од купљеног рукоположења или постављења, него нека се сматра као да и нема достојанство или службу коју је добио за новац. Онај који је био посредник у тој гнусној и безаконитој трговини, тај, у колико је клирик, нека се свргне са свог степена; а уколико је лаик или монах, нека буде анатемисан.
3. правило: Свети Сабор је сазнао да неки од клирика, из гадне похлепе за добитком, узимају у најам туђа имања и да се прихватају световних послова, те тако занемарују службу Божију, обилазе куће световњака, к ради среброљубља прихватају се управљања њиховом имовином и добрима. Због те појаве, свети и велики Сабор одређује да у будуће нико, ни епископ, ни клирик, ни монах не може узимати у најам имање, нити преузимати вођење световних послова, осим ако није законом позван да се прихвати старања над малолетником (чега се не би могао одрећи), или му епископ града поручи да се стара о црквеним пословима, или о сиротињи, или о удовицама које су без заштите, или о особама које на нарочит начин требају црквену помоћ ради страха Божијег. Који се после овога усуди да погази ову наредбу, нека подлегне црквеним казнама.
4. правило: Који заиста искрено и честито живе монашким животом, нека уживају и достојну част. Али, пошто се неки служе монаштвом само ради изговора и доводе у забуну црквена и грађанска дела, безобзирно обилазећи градове, па чак и сами желе да устројавају манастире, установљено је да нико и нигде не може подизати манастир или дом молитве (храм) без допуштења епископа дотичног града. Монаси свакога града и свакога места нека буду потчињени епископу; нека су у безмолвију; нека су у посту и молитвама и нека увек остају у оном месту где су се одрекли света. Монаси нека се не мешају и не учествују у црквеним или световним делима, -запуштајући своје манастире, осим у случају да им то, по неопходној потреби, буде допуштено од стране епископа. Ни роб нека се не прима у манастир да би постао монах, ако за то нема дозволу свога господара. Који погази ову нашу наредбу, наређујемо да буде одлучен, да се не би хулило име Божије. Епископ града треба да на најмарљивији начин води бригу о манастирима.
5. правило: У погледу епископа или клирика који прелазе из једног града у други, установљује се да правила која су издата од светих Отаца морају имати пуну важност.
6. правило: Без назначења никога не треба рукополагати, ни свештеника, ни ђакона, нити било кога из црквеног чина, него рукоположени мора бити тачно одређен или за једну градску или сеоску цркву, или за мученички храм или за манастир. Што се тиче оних који бивају рукоположени без назначења, свети Сабор наређује да њихово рукоположење буде ништавно те да не могу обављати никакве службе, на срамоту онога ко је учинио такво рукоположење.
7. правило: Који су једном ступили у клир или су се посветили монаштву, наређујемо да не могу ступати ни у војну ни у световну службу. Који се усуде да погазе ово, и не врате се са покајањем к ономе шта су изабрали Бога ради, нека буду анатемисани.
8. правило: Клирици који су при сиротињским домовима, при манастирима и при мученичким храмовима нека буду, сходно предању светих Отаца, под влашћу епископа дотичног града и нека се не одмећу од свог епископа. Који се, на било који начин, усуде да повреде ово правило и не буду подложни свом епископу, ако су клирици нека буду кажњени по правилима. Ако су монаси или лаици, нека буду одлучени.
9. правило: Ако неки клирик има расправу са другим клириком, нека не избегава свог епископа и нека се не обраћа световним судовима него нека са тим проблемом најпре буде упознат епископ, а онда, уз допуштење епископа, нека се води суд код оних које изабере и једна и друга страна. Ко преступи ово, нека буде кажњен по правилима. Ако клирик има некакву расправу са својим или са другим епископом, нека се суди пред епархијским (обласним) сабором. Ако епископ или клирик има некакав спор са дотичним епархијским митрополитом, нека се обрати егзарху велике области или престолу царствујућег Константинопоља, и пред њим да се суди.
10. правило: Није допуштено клирику да у исто време буде прибројан при црквама два града, тј. при оној за коју је био рукоположен и при оној, којој је као познатијој, а потакнут жељом за сујетном славом, касније пришао. Који то учине, нека буду враћени својој цркви за коју су рукоположени, и само у њој нека служе, Ако је неко био премештен из једне цркве у другу, ништа заједничко не може имати у пословима пређашње цркве, тицало се то мученичких храмова или сиротињских домова, или домова за странце који зависе од поменуте цркве. Усуди ли се неки, после ове наредбе светог и васељенског Сабора, учинити нешто од онога што је овим правилом забрањено, свети Сабор наређује да тај буде низложен са свог степена.
11. правило: Установљујемо да сиротиња и они којима је потребна помоћ, после испитивања, треба да добију за пут само „црквене листе мира“ а не и „препоручне листове (грамате)“ јер ове (препоручне листове) треба давати само оним особама које су под сумњом.
12. правило: Сазнали смо да неки, супротно црквеним установама, прибегавају (прилазе) к велможама и на основу „прагматичних грамата“ једну епископију деле на две, те да услед тога постоје два митрополита у једној истој области. Због тога свети Сабор наређује да се у будуће ни један епископ не одважи на такав поступак, јер свако ко такво шта покуша биће збачен са свог степена. Градови, који су царским граматама одликовани именом митрополије, нека уживају само част; исто као и епископи који управљају црквама тих градова, али нека буду потпуно очувана права праве митрополије.
13. правило: Туђи клирици и они који су непознати, нигде и ни под којим начином да не служе у другом граду без „препоручних грамата“ које ће им дати њихов епископ.
14. правило: Пошто је у неким епархијама дозвољени чтецима и појцима да се жене, свети Сабор наређује да нико од њих не сме узети иноверкињу за жену. Они који имају децу из таквих бракова и која су већ крштена код јеретика, морају их превести у заједницу саборне Цркве. А ако их нису крстили, не могу их крстити код јеретика, а исто тако не могу се сјединити браком са јеретиком, Јудејем или незнабошцем, осим ако особа која жели да ступи у брак са православним хришћанином, обећа да ће прећи у православну веру. А који преступи против овог правила нека подлегне епитимији по правилима.
15. правило: За ђаконису нека се не поставља ни једна жена пре него што наврши четрдесет година, и то тек након марљивог испитивања. Ако је, пошто је примила посвећење (рукоположење), неко време остала у служби, а касније се уда, презревши благодат Божију, нека буде анатемисана заједно са оним који се њоме оженио.
16. правило: Дјева (девојка) која је себе посветила Богу, а такође и они који припадају монаштву, не смеју ступати у брак. Они који се затекну у том неделу, нека буду лишени црквене заједнице. Такође наређујемо, да помесни епископ има власт показати човекољубље према таквима.
17. правило: У свакој епархији, парохије које су по селима и предграђима, морају непроменљиво припадати оним епископима у чијој су оне области; а нарочито, ако је то било током периода од тридесет година. Али, ако се о тим парохијама подигао некакав спор, или се тај спор подигне пре истека тридесет година, допушта се онима, који себе сматрају оштећеним, да о томе подигну оптужбу пред обласним сабором. Ко је повређен од стране свога митрополита, нека се жали пред егзархом велике области или пред Константинопољским престолом, као што је већ речено. Али, ако је царском влашћу основан нови град, или се унапред оснује, у том случају подела црквених области нека следи грађанском и државном поретку.
18. правило: Завера или ортачење (урота), као преступ, строго је забрањен и световним законима. Тим пре, потребно је ову појаву забранити и у Цркви. Према томе, ако се неки клирици или монаси закуну и обавежу се међусобно заклетвом на уроту и заверу против епископа или саклирика, нека буду низвргнути са свог степена.
19. правило: Сазнали смо да се у неким епархијама не држе сабори епископа који су установљени правилима, те због тога бивају запуштени многи црквени послови који би требали бити учињени. Због тога, свети Сабор наређује, сходно правилима светих Отаца, да се у свакој епархији епископи окупљају два пута током године, у оном месту које одреди епископ митрополије, те да се тада исправи све шта је потребно. Епископи који не дођу, него остану у својим градовима, а здрави су и нису спречени неодложним и неопходним делима, нека им буде изречена реч братског прекора.
20. правило: Није допуштено да клирици који су на служби при једном храму буду постављени у цркву другога града, као што смо већ установили, него морају бити задовољни оном црквом при којој су од почетка удостојени службе. Изузетак су они клирици који су, изгубивши своју отаџбину, по неопходности пришли другој цркви. А епископ који после ове наредбе прими неког клирика који припада другом епископу, установљује се, да буде ван заједнице као и онај ко га је примио, све дотле док се одбегли клирик не врати у своју цркву.
21. правило: Клирике или лаике, који оптужују епископе или клирике, не треба пуштати да подносе оптужбе пре него што се све подробно испита о оптужитељима.
22. правило: Није допуштено клирицима да након смрти свог епископа разграбљују његове ствари, како је то одређено и древним правилом. Који такво шта чине, доводе у опасност свој степен (јерархије).
23. правило: Свети Сабор је сазнао да неки клирици и монаси, не имајући никакву поруку од свога епископа (него су чак, понекад, и одлучени од њега), долазе у Константинопољ и ту остају дуже време, изазивајући смутње и доводећи у забуну црквени поредак. Неретко они у суноврат повлаче и породице неких људи. ради тога, свети сабор је установио да такви најпре од екдика најсветије Константинопољске цркве буду опоменути да се удаље из престоног града, а ако бесрамно наставе са својим делима, нека од истог екдика буду (ако треба и силом) враћени у своја места.
24. правило: Манастири, који су дозволом епископа, једном посвећени, заувек морају остати манастири. Добра која им припадају никада не могу бити претворена у световна (мирска) обитавалишта. Који дозволе да се то учини, нека подлегну казнама по правилима.
25. правило: Пошто неки митрополити, како смо сазнали, запуштају стадо које им је поверено, свети Сабор је установио да постављења епископа морају бити у року од три месеца, осим у случају да нека неодложна потреба не примора да се рок продужи. Они који то не учине, нека подлегну црквеној епитимији. Имовина цркве која је обудовела, нека буде неокрњено чувана од стране економа исте цркве.
26. правило: Пошто у неким црквама, како смо сазнали, епископи располажу црквеним добрима без економа, установљено је: да свака црква, која има епископа, мора имати из свог клира и економа који ће управљати црквеним иметком према вољи епископа, тако да црквена управа не буде без сведока и да се од тога не расипају црквена добра и свештенству се не проузрокује укор. А који ово не чини, нека је крив по Божанским правилима.
27. правило: За оне који под изговором супружништва отимају жене или помажу отимачима или их подржавају, свети Сабор наређује: ако су клирици, нека буду низложени са свог степена; ако су лаици, нека буду анатемисани.
28. правило: Следећи у свему установе светих Отаца, и уважавајући сада изложено (прочитано) правило 150 најбогољубазнији епископа, окупљених на Сабор у великом Константинопољу - Новоме Риму, у време благочестивог, спомена достојног Теодосија (Великог), исто и ми одлучујемо и установљујемо по питању повластица најсветије цркве Константинопоља. Јер, и престолу старога Рима Оци су придавали повластице јер је тај град био престоница. Следећи исти разлог, 150 најбогољубазнијих епископа признали су једнаке повластице и најсветијем престолу Новога Рима, разложно просудивши да град који је удостојен цара и Сената (сиклита), и који ужива једнаке повластице старог царског Рима, буде уздигнут и у црквеним делима као онај и да буде други после њега. Према томе, митрополити понтијске, азијске и тракијске области, а тако исто и епископи иноплеменика у наведеним областима, биће постављени од најсветијег престола најсветије константинопољске цркве, тј. сваки митрополит поменутих области са епархијским епископима постављаће епархијске епископе, као што је и речено кроз Божанствена правила; а митрополите поменутих области, као што је казано, постављаће архиепископ Константинопоља, пошто се (по обичају), начини сагласан избор и, пошто он о томе буде обавештен.
29. правило: Светотатство је низводити епископа на свештенички степен. Него, ако због неког оправданог разлога неки епископи морају бити уклоњени од службе епископа, у том случају они не могу заузимати ни место свештеника. Ако су пак без икакве кривице уклоњени са достојанства, нека буду враћени на епископско достојанство.
30. правило: Пошто су најблагочестивији епископи Египта одложили да данас потпишу Посланицу најсветијег архиепископа Лава, не због тога што се противе саборној вери, него, како кажу, због тога што у њиховој области постоји обичај да се ништа не предузима без допуштења и наредбе архиепископа, они моле да им се допусти да сачекају док не буде постављен нови епископ Александрије, те смо ми нашли да је правилно и човекољубиво да им се, пошто остану у свом чину у царском граду, омогући да сачекају постављење архиепископа Александрије. И због тога, остајући у свом чину, нека кажу ко ће гарантовати за њих (ако је то могуће) или нека се закуну, да се избегну сумње.
Извори
уреди- Књига правила, Зборник канона Православне цркве; Шибеник, 2003.
- Овај чланак или један његов део је преузет са сајта svetosavlje.org. Дозвола се може видети овде.