Песму забележио Љубиша Рајковић.
Ђурђевданска, из Кренте. Мотивски је сродна с орском песмом бр. 5 („Петли пеше, други запојеше“ — ђурђевданска „леса“ из Видровца код Неготина) из антологије лирских народних песама из источне Србије „Горо ле, горо зелена“, коју је сачинио Илија Николић (Зајечар, 1966), а узетом из збирке Живојина Станковића „Народне песме у Крајини“ (Београд, 1951, САН, посебна издања, књ. СLХХV, Музиколошки институт, књ. 2, ред. бр. песме 21). Једну верзију забележио је Борислав Првуловић од Руже Првуловић из Штитарца („Развитак“, бр. 1, 1962, стр. 43). Јована Микић из Грлишта пева овако:
Пошла Јаиа у јагоде д’ иде,
ни набрала ни се назобала,
већ иабрала свакојаку травку,
понајвише туј ђурђевку травку.
О мађијској моћи здравца, иначе, писао је др Илија Николић („Здравецот во српскохрватските, македонските и бугарските народни умотворби“, „Македонски фолклор“, Скопје, 1973, св. 12, стр. 134—146). Љубавна песма „Смиљ Смиљана киту смиља брала“, коју ми је певала Надежда Мирковић из Сумраковца („Развитак“, бр. 6, 1974, стр. 68) по пореклу је свакако ђурђевданска.
