Пође ветар да се жени

* * *

[Пође ветар да се жени]

Пође ветар да се жени.
Он пође, али му не даду;
Враћају га у планину,
у планину под зелену јелу.
Под њом седи расплетена (Мара), 5
све ветрове у сватове зове:
жуте, беле, црне,
црвене, суре, сигаве,
риђе плаве, модре,
морасте, зелене; 10
горске, морске;
нагажене, намерене, набачене;
полежаке, копиљаке, покоснике.
Они хоће нашу (Мару);
ми (Мару) не дамо. 15
Они отишли и више се не вратили.

(318, с. 355)

---

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 81. бр. 110.

• Петровић, Петар Ж. Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, LVIII (1948), с. 355.

• Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 69.