* * *
[Pođe vetar da se ženi]
Pođe vetar da se ženi.
On pođe, ali mu ne dadu;
Vraćaju ga u planinu,
u planinu pod zelenu jelu.
Pod njom sedi raspletena (Mara), 5
sve vetrove u svatove zove:
žute, bele, crne,
crvene, sure, sigave,
riđe plave, modre,
moraste, zelene; 10
gorske, morske;
nagažene, namerene, nabačene;
poležake, kopiljake, pokosnike.
Oni hoće našu (Maru);
mi (Maru) ne damo. 15
Oni otišli i više se ne vratili.
(318, s. 355)
|
|
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 81. br. 110.
- Petrović, Petar Ž. Život i običaji narodni u Gruži, SEZ, LVIII (1948), s. 355.
- Timotijević, Božidar: Istrčaše donjozemci srpske narodne basme, uricanja i vračanja, Narodna knjiga, Beograd, 1978., str. 69.