[Платно били подгоркиња Мара]
Платно били подгоркина Мара
Покрај Саве, покрај воде ладне;
Гледало је турско момче младо
Па говори подгоркињи Мари:
„Ој ти бона подгоркињо Маро, 5
Сакриј лишце, спушћи ногавице,
Да не топим себе ни ђогина!“
„Ајд отален, незнана делијо,
У мог бабе бољи’ коња има,
Те не море припливати Саве.“ 10
Турско момче одолит не море,
Већ натира у воду студену.
Види Мара, да ће припливати,
Па побиже прико поља равна.
Он приплива Саву воду ладну. 15
Види Мара, да ће достигнути,
Баци Мара везену мараму,
Што је везла три године дана,
Не би ли се Турчин забавио,
Ал том Турчин ни мукајат није. 20
Види Мара, да ће достигнути,
Она баца бурме и прстење,
Али Турчин ни мукајат није.
Чим је стиже, одма и пристиже,
Те је баци себи на ђогина, 25
А приплива Саву воду ладну.
Рахат јаши притила ђогина,
Па бесиди подгоркњи Мари:
„Маре моја, драга душо моја,
Ја ћу систи на студену стину, 30
Изливат ћу воду из чизама,
Проводај ми притила ђогина,
Привати ми калпак и челенку,
И привати ћорду димискињу.“
Вода Мара притила ђогина, 35
Језус рече, на ђогата клече,
Она плива Саву воду ладну.
Кад се Турчин обазрио засе,
Мара Саву припливала ладну,
Тврда вира негол мрамор стина. 40
Свог је липо бабу даровала,
Дала му је коња и оружје,
Нек се бабо по мејанам вали:
Моја ћерка стекла на мејдану!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
