[Platno bili podgorkinja Mara]
Platno bili podgorkina Mara
Pokraj Save, pokraj vode ladne;
Gledalo je tursko momče mlado
Pa govori podgorkinji Mari:
„Oj ti bona podgorkinjo Maro, 5
Sakrij lišce, spušći nogavice,
Da ne topim sebe ni đogina!“
„Ajd otalen, neznana delijo,
U mog babe bolji’ konja ima,
Te ne more priplivati Save.“ 10
Tursko momče odolit ne more,
Već natira u vodu studenu.
Vidi Mara, da će priplivati,
Pa pobiže priko polja ravna.
On pripliva Savu vodu ladnu. 15
Vidi Mara, da će dostignuti,
Baci Mara vezenu maramu,
Što je vezla tri godine dana,
Ne bi li se Turčin zabavio,
Al tom Turčin ni mukajat nije. 20
Vidi Mara, da će dostignuti,
Ona baca burme i prstenje,
Ali Turčin ni mukajat nije.
Čim je stiže, odma i pristiže,
Te je baci sebi na đogina, 25
A pripliva Savu vodu ladnu.
Rahat jaši pritila đogina,
Pa besidi podgorknji Mari:
„Mare moja, draga dušo moja,
Ja ću sisti na studenu stinu, 30
Izlivat ću vodu iz čizama,
Provodaj mi pritila đogina,
Privati mi kalpak i čelenku,
I privati ćordu dimiskinju.“
Voda Mara pritila đogina, 35
Jezus reče, na đogata kleče,
Ona pliva Savu vodu ladnu.
Kad se Turčin obazrio zase,
Mara Savu priplivala ladnu,
Tvrda vira negol mramor stina. 40
Svog je lipo babu darovala,
Dala mu je konja i oružje,
Nek se babo po mejanam vali:
Moja ćerka stekla na mejdanu!
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
