5
Писма поскочница
Пише књиге Дели-ага
И шаље је к Сењу граду,
А на руке Влатковића:
„Ај, делијо Влатковићу,
Зајди мени на мегдане 5
Гди Неретва водица тече!”
Књиге штије Влатковићу,
Књиге штије, тер се смије.
Гледао га ј’ господине,
Младих Сењан капитане, 10
Тере му је говорио:
„Ај, делијо Влатковићу,
Књиге шлијеш, тер се смијеш!”
А говори Влатковићу:
„Бора теби, господине, 15
Младих Сењан капитане,
Ево мени књига дојде
Од делије Дели-аге
Да му зајден на мегдане
Гди Неретва водица тече. 20
Већ те молим, господине,
Младих Сењан капитане,
Да ми подаш трејсет Сењан,
Младих момак нежењених!”
А он му је говорио: 25
„Ој, делијо Влатковићу,
Узми јунак и шездесет!”
Узме собом трејсет Сењан,
Тер му зајде на мегдане.
Кад се млади састадоше, 30
Бритке сабље повадише,
Погнаше се по мегдану.
Добра ј’ срића Влатковића,
Лоша ј’ срића Дели-аге —
Махну сабљом Влатковићу, 35
Руку му је одсикао,
Пак је носи к Сењу граду,
Кад су дошли к Сењу граду,
Гледао га ј’ господине,
Младих Сењан капитане, 40
Тере му је говорио:
„Ај, делијо Влатковићу!”
А говори Влатковићу:
„Добра ј' срића, господине,
Руку сан му одсикао!” 45
Тога ј’ мало постојало,
Пише књиге Дели-ага
И шаље је к Сењу граду,
А на руке Влатковића:
„Ај, делијо Влатковићу, 50
Зајди мени на мегдане
Гди Неретва водица тече,
Јер сам се ја научио
С ливом руком сићи главе!”
Књигу штије Влатковићу, 55
Књиге штије, тер се смије.
Гледао га ј’ господине,
Младих Сењан капитане,
Тере му је говорио:
„Ај, делијо Влатковићу, 60
Књигу штијеш, тер се смијеш!”
А говори Влатковићу:
„Бора теби, господине,
Младих Сењан капитане,
Још ниј’ пасал мисец дана 65
Да сам дошал из мегдана,
Ево мени књига дојде
Од делије Дели-аге
Да му зајден на мегдане
Гди Неретва удараше, 70
Да се ј’ јунак научио
С ливом руком сићи главе.
Већ те молим, господине,
Младих Сењан капитане,
Да ми подаш трејсет Сењан, 75
Младих момак нежењених!”
А говори господине:
„Ај, делијо Влатковићу,
Узми јунак и шездесет!”
Узме собом трејсет Сењан, 80
Младих момак нежењених.
Кад су дошли ка Неретви,
Чим се млади састадоше,
Бритке сабље повадише,
Погнаше се по мегдану. 85
Добра ј’ срића Дели-аге,
Лоша ј’ срића Влатковића,
Јер га ј’ јунак нагонио
В сиње море до свитњака.
Сењане му говораше: 90
„Ај, делијо Влатковићу,
С којим ћемо гласом дојти
К Сењу граду бијеломе?”
Кад то чује Влатковићу,
Он се ј’ рукон ударио 95
По колену јунашкоме,
Пак се ј’ јунак подуздао
У јунашко срце своје.
Погнаше се по мегдану —
Дели-ага ј’ налетио 100
Баш на руку Влатковића,
Махну сабљом Влатковићу,
Главу му је одсикао,
Тер је носи к Сењу граду.
Кад су дошли к Сењу граду, 105
Гледао га ј’ господине,
Младих Сењан капитане,
Тере му је говорио:
„Ај, делијо Влатковићу!"
А он је њему говорио: 110
„Добра ј' срића, господине,
Главу сан му оцикао —
Теби рука, мени глава!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
