Pisma poskočnica (Piše knjige Deli-aga)

* * *


 5

Pisma poskočnica

Piše knjige Deli-aga
I šalje je k Senju gradu,
A na ruke Vlatkovića:
„Aj, delijo Vlatkoviću,
Zajdi meni na megdane 5
Gdi Neretva vodica teče!”
Knjige štije Vlatkoviću,
Knjige štije, ter se smije.
Gledao ga j’ gospodine,
Mladih Senjan kapitane, 10
Tere mu je govorio:
„Aj, delijo Vlatkoviću,
Knjige šliješ, ter se smiješ!”
A govori Vlatkoviću:
„Bora tebi, gospodine, 15
Mladih Senjan kapitane,
Evo meni knjiga dojde
Od delije Deli-age
Da mu zajden na megdane
Gdi Neretva vodica teče. 20
Već te molim, gospodine,
Mladih Senjan kapitane,
Da mi podaš trejset Senjan,
Mladih momak neženjenih!”
A on mu je govorio: 25
„Oj, delijo Vlatkoviću,
Uzmi junak i šezdeset!”
Uzme sobom trejset Senjan,
Ter mu zajde na megdane.
Kad se mladi sastadoše, 30
Britke sablje povadiše,
Pognaše se po megdanu.
Dobra j’ srića Vlatkovića,
Loša j’ srića Deli-age —
Mahnu sabljom Vlatkoviću, 35
Ruku mu je odsikao,
Pak je nosi k Senju gradu,
Kad su došli k Senju gradu,
Gledao ga j’ gospodine,
Mladih Senjan kapitane, 40
Tere mu je govorio:
„Aj, delijo Vlatkoviću!”
A govori Vlatkoviću:
„Dobra j' srića, gospodine,
Ruku san mu odsikao!” 45
Toga j’ malo postojalo,
Piše knjige Deli-aga
I šalje je k Senju gradu,
A na ruke Vlatkovića:
„Aj, delijo Vlatkoviću, 50
Zajdi meni na megdane
Gdi Neretva vodica teče,
Jer sam se ja naučio
S livom rukom sići glave!”
Knjigu štije Vlatkoviću, 55
Knjige štije, ter se smije.
Gledao ga j’ gospodine,
Mladih Senjan kapitane,
Tere mu je govorio:
„Aj, delijo Vlatkoviću, 60
Knjigu štiješ, ter se smiješ!”
A govori Vlatkoviću:
„Bora tebi, gospodine,
Mladih Senjan kapitane,
Još nij’ pasal misec dana 65
Da sam došal iz megdana,
Evo meni knjiga dojde
Od delije Deli-age
Da mu zajden na megdane
Gdi Neretva udaraše, 70
Da se j’ junak naučio
S livom rukom sići glave.
Već te molim, gospodine,
Mladih Senjan kapitane,
Da mi podaš trejset Senjan, 75
Mladih momak neženjenih!”
A govori gospodine:
„Aj, delijo Vlatkoviću,
Uzmi junak i šezdeset!”
Uzme sobom trejset Senjan, 80
Mladih momak neženjenih.
Kad su došli ka Neretvi,
Čim se mladi sastadoše,
Britke sablje povadiše,
Pognaše se po megdanu. 85
Dobra j’ srića Deli-age,
Loša j’ srića Vlatkovića,
Jer ga j’ junak nagonio
V sinje more do svitnjaka.
Senjane mu govoraše: 90
„Aj, delijo Vlatkoviću,
S kojim ćemo glasom dojti
K Senju gradu bijelome?”
Kad to čuje Vlatkoviću,
On se j’ rukon udario 95
Po kolenu junaškome,
Pak se j’ junak poduzdao
U junaško srce svoje.
Pognaše se po megdanu —
Deli-aga j’ naletio 100
Baš na ruku Vlatkovića,
Mahnu sabljom Vlatkoviću,
Glavu mu je odsikao,
Ter je nosi k Senju gradu.
Kad su došli k Senju gradu, 105
Gledao ga j’ gospodine,
Mladih Senjan kapitane,
Tere mu je govorio:
„Aj, delijo Vlatkoviću!"
A on je njemu govorio: 110
„Dobra j' srića, gospodine,
Glavu san mu ocikao —
Tebi ruka, meni glava!"

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Zbornik Matije Mažuranića, Milorad Živančević i Vladan Nedić, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 1966, knj. XIV, sv. 2, str. 255-256.