Петруша девојка
Мили Боже, чуда великога,
Од како је свијет постануо,
Није бољи цвијет процватио
Но је ћерка краља од Леђана,
Но је ћерка Петруша девојка.
Њу ми просе са четири стране: 5
Седам краља од седам земаља,
И од мора тријест џенерала,
И дванаест младих капетана,
Још некакав од Млетака Марко;
А девојка ни за једног неће. 10
Проговара краљу од Леђана:
— Ћери моја, Петрушо девојко,
Што си лепа, камо да си слепа,
Твоји просци мени додијаше.
Што би пива, све просци попише, 15
Коњи њини зопцу позобаше,
Бирај, ћери, кога теби драго:
Вољ' ти краља, вољ' ти џенерала,
Вољ' т’ од мора доброга срдара,
Или, ћери, од Млетака Марка. — 20
Проговара Петруша девојка:
— О, мој бабо, од Леђана краљу,
Ја тог бабо ни једнога нећу,
Већ ти бави орахову граћу,
И набави тридесет мајстора, 25
Те ми гради орахову лаћу,
И у лађи тридесет весала,
Свако весло дрво шимширово,
И у лађи тридесет возара,
Још на думен Лазара возара, 30
Који може управити лађом,
Усред ноћи као усред дана;
И у лађи шеја свакојака,
А при томе вина и ракије,
А највише перја окатога, 35
Да ја идем стојном Београду.
Чула јесам, казују ми људи,
Онде има Влаховић Стојане
На лепоту да га лепшег нема,
На јунаштво да га бољег нема. 40
Јал' ћу њега, јал’ ни једног нећу. —
Кад то зачу од Леђана краљу,
Одмах бави орахову граћу,
И добави тридесет мајстора,
Те он гради орахову лађу, 45
И набави дрво шимширово,
Те начини тридесет весала,
И у лађу шеја свакојака,
Понајвише перја окатога,
И набави тридесет возара 50
И на думен Лазара возара.
Опреми се Петруша девојка,
Она седе у ту шајку лађу,
Па говори Лазару возару:
— Ој, Бога ти, Лазару возару, 55
Отисни де од обале лађу,
Да идемо стојном Београду. —
Он отиште од обале лађу.
Трећи данак Београду дође.
Још ни зоре ни бијела дана, 60
Поранила лијепа девојка,
Поранила да воде завати.
Кад девојка лађу угледала,
Нема каде воде да завати,
Већ се врати двору бијеломе. 65
То је сеја Влаховић Стојана,
Па казује Влаховић Стојану,
Влаховићу свом брату рођену:
— Да виш’, брате, велика шићара,
Да виш', брате, орахове лађе, 70
И у лађи шеја свакојака,
Понајвише перја окатога
И у лађи трговац девојка. —
Брже оде Влаховић Стојане
Да он види орахову лађу 75
И да види трговац девојку.
Кад девојка угледа Стојана,
Одмах њега у лађу зазива:
— Ајд’ овамо, богати трговче,
Ајд' овамо да што пазаримо. — 80
Док је Стојан у лађу ушет’о,
А девојка на возаре викну:
— Частите ми богата трговца,
Дајте њему вина и ракије. —
Док возари вино навалише 85
И у вино тешке бенђелуке,
Уз ракију многу ђаконију,
Опојише Влаховић Стојана.
Кад то виде лијепа девојка,
Проговара Лазару возару: 90
— Отисни де од обале лађу,
Да идемо ка Леђану граду. —
Трећи данак разабра се Стојан,
Па говори лијепој девојци:
— Ој, Бога ти, лијепа девојко, 95
Јал' ме водиш да ти слуга будем,
Јал' ме водиш да погубиш млада? —
Проговара Петруша девојка:
— Ајд' не лудуј, Влаховић Стојане,
Та ја нисам Туркиња девојка, 100
Већ сам ћерка краља од Леђана;
Не водим те да ми слуга будеш,
Ни' те водим да погубим млада,
Већ те водим да ми лице љубиш. —
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
