Petruša devojka
Mili Bože, čuda velikoga,
Od kako je svijet postanuo,
Nije bolji cvijet procvatio
No je ćerka kralja od Leđana,
No je ćerka Petruša devojka.
Nju mi prose sa četiri strane: 5
Sedam kralja od sedam zemalja,
I od mora trijest dženerala,
I dvanaest mladih kapetana,
Još nekakav od Mletaka Marko;
A devojka ni za jednog neće. 10
Progovara kralju od Leđana:
— Ćeri moja, Petrušo devojko,
Što si lepa, kamo da si slepa,
Tvoji prosci meni dodijaše.
Što bi piva, sve prosci popiše, 15
Konji njini zopcu pozobaše,
Biraj, ćeri, koga tebi drago:
Volj' ti kralja, volj' ti dženerala,
Volj' t’ od mora dobroga srdara,
Ili, ćeri, od Mletaka Marka. — 20
Progovara Petruša devojka:
— O, moj babo, od Leđana kralju,
Ja tog babo ni jednoga neću,
Već ti bavi orahovu graću,
I nabavi trideset majstora, 25
Te mi gradi orahovu laću,
I u lađi trideset vesala,
Svako veslo drvo šimširovo,
I u lađi trideset vozara,
Još na dumen Lazara vozara, 30
Koji može upraviti lađom,
Usred noći kao usred dana;
I u lađi šeja svakojaka,
A pri tome vina i rakije,
A najviše perja okatoga, 35
Da ja idem stojnom Beogradu.
Čula jesam, kazuju mi ljudi,
Onde ima Vlahović Stojane
Na lepotu da ga lepšeg nema,
Na junaštvo da ga boljeg nema. 40
Jal' ću njega, jal’ ni jednog neću. —
Kad to začu od Leđana kralju,
Odmah bavi orahovu graću,
I dobavi trideset majstora,
Te on gradi orahovu lađu, 45
I nabavi drvo šimširovo,
Te načini trideset vesala,
I u lađu šeja svakojaka,
Ponajviše perja okatoga,
I nabavi trideset vozara 50
I na dumen Lazara vozara.
Opremi se Petruša devojka,
Ona sede u tu šajku lađu,
Pa govori Lazaru vozaru:
— Oj, Boga ti, Lazaru vozaru, 55
Otisni de od obale lađu,
Da idemo stojnom Beogradu. —
On otište od obale lađu.
Treći danak Beogradu dođe.
Još ni zore ni bijela dana, 60
Poranila lijepa devojka,
Poranila da vode zavati.
Kad devojka lađu ugledala,
Nema kade vode da zavati,
Već se vrati dvoru bijelome. 65
To je seja Vlahović Stojana,
Pa kazuje Vlahović Stojanu,
Vlahoviću svom bratu rođenu:
— Da viš’, brate, velika šićara,
Da viš', brate, orahove lađe, 70
I u lađi šeja svakojaka,
Ponajviše perja okatoga
I u lađi trgovac devojka. —
Brže ode Vlahović Stojane
Da on vidi orahovu lađu 75
I da vidi trgovac devojku.
Kad devojka ugleda Stojana,
Odmah njega u lađu zaziva:
— Ajd’ ovamo, bogati trgovče,
Ajd' ovamo da što pazarimo. — 80
Dok je Stojan u lađu ušet’o,
A devojka na vozare viknu:
— Častite mi bogata trgovca,
Dajte njemu vina i rakije. —
Dok vozari vino navališe 85
I u vino teške benđeluke,
Uz rakiju mnogu đakoniju,
Opojiše Vlahović Stojana.
Kad to vide lijepa devojka,
Progovara Lazaru vozaru: 90
— Otisni de od obale lađu,
Da idemo ka Leđanu gradu. —
Treći danak razabra se Stojan,
Pa govori lijepoj devojci:
— Oj, Boga ti, lijepa devojko, 95
Jal' me vodiš da ti sluga budem,
Jal' me vodiš da pogubiš mlada? —
Progovara Petruša devojka:
— Ajd' ne luduj, Vlahović Stojane,
Ta ja nisam Turkinja devojka, 100
Već sam ćerka kralja od Leđana;
Ne vodim te da mi sluga budeš,
Ni' te vodim da pogubim mlada,
Već te vodim da mi lice ljubiš. —
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
