[Паса Новак мимо Цариграда]
Паса Новак мимо Цариграда
И с рањеним братцем Радивојем,
Од града јих нитко не виђаше,
Већ дивојка из хладенца воде.
Ал је Новак братцу говорио: 5
„Радивоја, мој мијели брајне!
Оћемо л' ју погубити младу?"
Радивоја братцу говорио:
„Грихота ју ј' погубити младу,
Већ ти ходи да ју посестримо!” 10
Они су ју посестрили младу;
Новак јој да прстен десне руке,
А Радивој златјену махраму.
И још су јој младој говорили:
„Ај дивојко, наша посестримо, 15
Немој казат никоме од града
Да ј' шал Новак мимо Цариграда
И с рањеним братцем Радивојем!"
Иде млада билу двору свому.
Кад је дошла од града на врата, 20
Завапила иза свега гласа:
„На ноге се, Турци јањичари,
И на ноге, девет братје моје!
Паса Новак мимо Цариграда
И с рањеним братцем Радивојем!” 25
Скочише се девет братје њене,
Се од прише и на голе коње.
Новак в поље, а Турци пред поље;
Новак с поља, а Турци у поље,
Новак в гору, а Турци пред гору. 30
Радивоја братцу говорио:
„Ај, Новаче, мој мијели брајне,
Не морем ти јунак више бижат,
Већ те молим, мој миљахни брајне,
Наслони ме на 'ву витлу јелву, 35
Дај ми в руки бритку сабљу моју,
А ти бижи куда теби бог да,
Ал се врати, мој миљахни брајне,
Пак ћеш моје покопат кошћице!”
Радивоју братац послушао, 40
Наслони га на ту витлу јелву
И даде му бритку сабљу в руки,
А он бижи у гору зелену.
Ал то иду Турци јањичари,
Девет братје млајахне дивојке; 45
Како који редом долиташе,
Сваки своју изгубио главу!
Радивоји бог и срића дала,
Свих је девет редом посикао.
Мало ј' тога вриме постајало, 50
Иде Новак из горе зелене,
Да братове покопа кошћице,
Жива најде братца Радивоју,
Иду они кући пивајући.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
