[Pasa Novak mimo Carigrada]
Pasa Novak mimo Carigrada
I s ranjenim bratcem Radivojem,
Od grada jih nitko ne viđaše,
Već divojka iz hladenca vode.
Al je Novak bratcu govorio: 5
„Radivoja, moj mijeli brajne!
Oćemo l' ju pogubiti mladu?"
Radivoja bratcu govorio:
„Grihota ju j' pogubiti mladu,
Već ti hodi da ju posestrimo!” 10
Oni su ju posestrili mladu;
Novak joj da prsten desne ruke,
A Radivoj zlatjenu mahramu.
I još su joj mladoj govorili:
„Aj divojko, naša posestrimo, 15
Nemoj kazat nikome od grada
Da j' šal Novak mimo Carigrada
I s ranjenim bratcem Radivojem!"
Ide mlada bilu dvoru svomu.
Kad je došla od grada na vrata, 20
Zavapila iza svega glasa:
„Na noge se, Turci janjičari,
I na noge, devet bratje moje!
Pasa Novak mimo Carigrada
I s ranjenim bratcem Radivojem!” 25
Skočiše se devet bratje njene,
Se od priše i na gole konje.
Novak v polje, a Turci pred polje;
Novak s polja, a Turci u polje,
Novak v goru, a Turci pred goru. 30
Radivoja bratcu govorio:
„Aj, Novače, moj mijeli brajne,
Ne morem ti junak više bižat,
Već te molim, moj miljahni brajne,
Nasloni me na 'vu vitlu jelvu, 35
Daj mi v ruki britku sablju moju,
A ti biži kuda tebi bog da,
Al se vrati, moj miljahni brajne,
Pak ćeš moje pokopat košćice!”
Radivoju bratac poslušao, 40
Nasloni ga na tu vitlu jelvu
I dade mu britku sablju v ruki,
A on biži u goru zelenu.
Al to idu Turci janjičari,
Devet bratje mlajahne divojke; 45
Kako koji redom dolitaše,
Svaki svoju izgubio glavu!
Radivoji bog i srića dala,
Svih je devet redom posikao.
Malo j' toga vrime postajalo, 50
Ide Novak iz gore zelene,
Da bratove pokopa košćice,
Živa najde bratca Radivoju,
Idu oni kući pivajući.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
