О епским песмама

2. О епским песмама

Ми смо у Заплању записали један број песама које по садржају припадају оној групи коју је Вук Караџић означио као најстарије епске песме.
Неке од ових песама незнатно се разликују од Вукових. То је случај са песмом „Сестра и браћа.“ Друге су подударне у деловима, али има и знатнијих одступања. Ово је случај са Вуковом песмом „Кумовање Грчића Манојла“ и нашом варијантом „Грех Ђуре Даничића.“ Исти је случај са Вуковом песмом „Бог ником дужан не остаје“, а у нашој збирци „Два су брата лепо живовала.“

Једна група наших песама садржи исте мотиве или у знатној мери подсећа на неке Вукове песме. Тако наша песма „Стојко Поповић и Љуба Анђелија“ садржи мотиве више Вукових песама.51

Ова појава наводи нас на закључак да су неке од ових песама преко Вукових збирки продрле у Заплање, да су прихваћене, постале популарне и да су певане до наших дана. Али, записали смо и такве песме које су у погледу обраде мотива и поетско-изражајних средстава битно различите од Вукових. Ове последње су све у духу заплањских говора који је, изгледа, ближи језику Вукових песама, но што је то случај са савременим заплањским говором. У многим детаљима има и потпуне једнакости, што би, без сумње, ваљало посебно анализираги.

Садржина заплањских варијанти епских народних песама тако је повезана са садржином осталих заплањских песама да се мора говорити о не противуречној целини коју представљају заплањске народне песме.

Зашто су те најстарије епске песме у Заплању до скора биле популарне (певане су), иако је очигледно да се ради о најстаријим мотивима и песмама? Да ли је томе допринела продужена турска доминација? На ова и друга питања требало би потражити одговор једном другачијом анализом, но што је наш приступ овде. Ми смо у делу „Развој породице“, у поглављу „Развој породице и заплањске народне песме“ неке аспекте ових питања анализирали.

Референце

Извор

• Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 802-803.