O epskim pesmama

2. O epskim pesmama

Mi smo u Zaplanju zapisali jedan broj pesama koje po sadržaju pripadaju onoj grupi koju je Vuk Karadžić označio kao najstarije epske pesme.
Neke od ovih pesama neznatno se razlikuju od Vukovih. To je slučaj sa pesmom „Sestra i braća.“ Druge su podudarne u delovima, ali ima i znatnijih odstupanja. Ovo je slučaj sa Vukovom pesmom „Kumovanje Grčića Manojla“ i našom varijantom „Greh Đure Daničića.“ Isti je slučaj sa Vukovom pesmom „Bog nikom dužan ne ostaje“, a u našoj zbirci „Dva su brata lepo živovala.“

Jedna grupa naših pesama sadrži iste motive ili u znatnoj meri podseća na neke Vukove pesme. Tako naša pesma „Stojko Popović i Ljuba Anđelija“ sadrži motive više Vukovih pesama.51

Ova pojava navodi nas na zaključak da su neke od ovih pesama preko Vukovih zbirki prodrle u Zaplanje, da su prihvaćene, postale popularne i da su pevane do naših dana. Ali, zapisali smo i takve pesme koje su u pogledu obrade motiva i poetsko-izražajnih sredstava bitno različite od Vukovih. Ove poslednje su sve u duhu zaplanjskih govora koji je, izgleda, bliži jeziku Vukovih pesama, no što je to slučaj sa savremenim zaplanjskim govorom. U mnogim detaljima ima i potpune jednakosti, što bi, bez sumnje, valjalo posebno analiziragi.

Sadržina zaplanjskih varijanti epskih narodnih pesama tako je povezana sa sadržinom ostalih zaplanjskih pesama da se mora govoriti o ne protivurečnoj celini koju predstavljaju zaplanjske narodne pesme.

Zašto su te najstarije epske pesme u Zaplanju do skora bile popularne (pevane su), iako je očigledno da se radi o najstarijim motivima i pesmama? Da li je tome doprinela produžena turska dominacija? Na ova i druga pitanja trebalo bi potražiti odgovor jednom drugačijom analizom, no što je naš pristup ovde. Mi smo u delu „Razvoj porodice“, u poglavlju „Razvoj porodice i zaplanjske narodne pesme“ neke aspekte ovih pitanja analizirali.

Reference

Izvor

• Simonović, Dragoljub, Zaplanje - priroda, istorija, etnografija, društveno-ekonomski razvoj, porodica, narodne pesme, Niš, Gradina; Beograd, Narodna knjiga; Etnografski institut SANU, 1982., str. 802-803.