* * *
Ој, пелине, бел пелине
Ој, пелине, бел пелине!
Све те вика „бел пелине",
ја те викам отровниче
да отрујеш мене младу,
да не гледам да не одим, 5
мене друшке да казују,
моје драго други љуби,
а ја друшке не верујем.
Ја не видим с моји очи:
синоћ иде од орање, 10
а невеста од копање,
састаше се на прелазе,
љубише се у образе,
— Тад сам друшке веровала.
|
|
Певач и место записа
Песме са седељки. Из лесковачког среза. Разгојна — ср. лесковачки, Драг. М. Јовановић, оп. [штинскиј писар.
Референце
Извор
- „Кића“ бр. 52, 25. децембра, стр. 3—4.
