* * *
Oj, peline, bel peline
Oj, peline, bel peline!
Sve te vika „bel peline",
ja te vikam otrovniče
da otruješ mene mladu,
da ne gledam da ne odim, 5
mene druške da kazuju,
moje drago drugi ljubi,
a ja druške ne verujem.
Ja ne vidim s moji oči:
sinoć ide od oranje, 10
a nevesta od kopanje,
sastaše se na prelaze,
ljubiše se u obraze,
— Tad sam druške verovala.
|
|
Pevač i mesto zapisa
Pesme sa sedeljki. Iz leskovačkog sreza. Razgojna — sr. leskovački, Drag. M. Jovanović, op. [štinskij pisar.
Reference
Izvor
- „Kića“ br. 52, 25. decembra, str. 3—4.
