Оста љуба код првога друга

* * *


Оста љуба код првога друга

(Из рукописних зборника ˝Матице Хрватске˝)

Кад су Турци Будим заробили,
Заробили нејака Лазара
И Илију, јединог у мајке.
То је робље млого дуго било,
Млого дуго: девет годин’ дана. 5
Кад десета година настала,
Турски царе робље распустио.
Ал говори нејачак Лазаре:
"Ајде, брате, да двору идемо!
Да видимо, како је у двору; 10
Је ли наша у животу мајка,
Јесу l’ нам се разудале љубе?"
Ништ не стасе два браца рођена
Они иду саду винограду[1].
Кад су дошли саду винограду, 15
Туде им је стара мила мајка,
Косу реже стара, мила мајка,
Косу реже, па виноград веже,
Сузе рони, па му кишу даје.
Ал говори нејачак Лазаре 20
И Илија, једини у мајке:
"Овор[2] јеси, стара старинице!
Кака ти је голема невоља;
Косу режеш, па виноград вежеш,
Сузе рониш, па му кишу дајеш?" 25
Ал говори стара мила мајка:
"Овор јесте, незнане делије!
Кад су Турци Будим заробили,
Онда су ми дјецу отјерали.
Остале ми превијерне љубе, 30
У Лазара од године дана,
У Илије од недиљу дана[3].
Сад су им се разудале љубе,
У двору им кићени сватови!" —
Ал говоре незнане делије: 35
"Овор јеси, стара старинице!
Би л’ нас могла на конак пустити?" —
— ""Како не бих, незнане делије!
Како не бих на конак пустила,
Та за оно двоје дјеце здравље!"" — 40
Они иду двору бијеломе;
У двору им кићени сватови.
Ал говори нејачак Лазаре,
И Илија једини у мајке:
"Је ли тестир, куме и дјевере! 45
Је ли тестир за трпезу сјести,
Је ли тестир била хљеба јести?"
Ал говори куме и дјевере:
"Тестир вама, незнане делије!
Тестир вама за трпезу сјести, 50
Тестир вама била хљеба јести,
Још отоме[4] рујна вина пити!"
Кад се браћа понапише винца,
Нахранише хљеба бијелога,
Проговара нејачак Лазаре 55
И Илија једини у мајке:
"Је ли тестир, куме и дјевере!
Је ли тестир пјесму запјевати,
И то пјесму, како ј’ кому драго?"
Ал говори куме и дјевере, 60
"Тестир вама, незнане делије,
Тестир вама пјесму запјевати,
И то пјесму, како ј’ кому драго!"
Ту запјева нејачак Лазаре,
И Илија, једини у мајке: 65
"Боже мили и мила Маријо!
Гњиздо вила тица ластавица,
Гњиздо вила девет годин’ дана.
Кад десета година настала,
Залети се облак и олуја, 70
И обори каменито гњиздо".
Нитко с’ томе досјетит не може;
Досјети се љуба Лазарова.
Баца дувак[5] дјеверу на крило,
Па се вије око 'ног Лазара 75
Кано свила око ките смиља.
И говори Лазарова љуба:
"О сватови, драга браћо моја!
Ви идите двору бијелому,
Оста љуба код првога друга." 80

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

  1. млаdу (тек посађену) винограду
  2. обични поклик и поздрав у пјесмама око Брода, као ˝давор˝; чује се и ˝ово јеси˝ (види други стих у другом ступца ˝Јеле Ђурђевице˝. стр. 76.)
  3. први је био ожењен годину дана, а други тек недјељу
  4. к томе, поред тога.
  5. вјенчани пријевес, вео.

Извор

Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.147-148